Decembar u Matrozu: Najteži trenutak jednog stečajnog postupka
U hladnom decembarskom danu, unutar napuštenih pogona stečajnog dužnika, poverenik se suočio sa situacijom koja daleko prevazilazi administrativne okvire posla, ronilac se spremao da zaroni u bazen stare fabrike, a pitanje bezbednosti električne instalacije bila je razlika između rutinske intervencije i tragedije. Tekst govori o onoj dimenziji stečajnog upravljanja koja se ne vidi u izveštajima: tišini odgovornosti za ljudski život.
Najnapetiji trenutak u stečaju: Odgovornost koja se ne meri papirima
Kada vodite stečajni postupak u sistemu kakav je bio privredni gigant „Matroz" iz Sremske Mitrovice, kao poverenik ispred Agencije za privatizaciju Centar za stečaj, brzo shvatite da to nije „klasičan" administrativni posao. Suočavate se sa situacijama koje se ne mogu uporediti ni sa čim što piše u zakonima i udžbenicima. Jedna od tih scena, koju nikada neću zaboraviti, odigrala se jednog hladnog decembra u napuštenim pogonima fabrike.
Ronilac u napuštenoj hali
Termoelektrani je bio potreban hitan rad, intervencija koja se mogla izvesti isključivo u dubokom bazenu unutar Matrozovog objekta. Napolju je bio debeli minus, a u hali, čini se, još hladnije. Ronilac u punoj opremi pripremao se da se spusti u vodu i uradi posao koji je za njih bio od vitalnog značaja, a za sve nas potencijalno izuzetno opasan.
Pre nego što je uopšte zakoračio ka bazenu, preplavio me je ogroman osećaj odgovornosti. Pitao sam sve redom, tražeći apsolutnu potvrdu:
„Da li je struja isključena? Da li negde postoji kabl pod naponom? Može li išta da dođe u kontakt sa vodom?"
Radilo se o staroj fabrici koja dugo nije radila. U takvim sistemima nikada ne znate šta je ostalo „živo", gde vodi koji vod i šta je neko, nekada davno, prespojio „privremeno".
Dok je on polako nestajao pod vodom, u glavi mi je odzvanjala samo jedna misao:
„Samo da se ništa ne desi."
Taj pritisak i svest da u tom trenutku odgovarate za nečiji život unutar objekta kojim upravljate, neuporedivi su sa bilo kojim poslovnim rizikom.
Srećom, sve je prošlo dobro. Ronilac je profesionalno odradio svoj deo posla i bezbedno izašao iz vode.
Odgovornost koja se ne meri tabelama
U stečajnim postupcima prečesto pričamo isključivo o:
brojkama i procentima namirenja,
ročištima,
poveriocima.
Ali postoje i ovi trenuci https://youtu.be/zll7lc4oyjA kada se odgovornost ne meri papirima i tabelama, nego živim ljudima koji rade u hladnim, napuštenim halama da bi sistem mogao da funkcioniše. To su trenuci koji se pamte i koji definišu šta znači istinski voditi i kontrolisati kriznu situaciju.
Tekst je lično iskustvo i informativnog je karaktera — ne predstavlja pravni savet. Za procenu konkretne situacije zakažite konsultacije.
Imate sličnu situaciju u svojoj firmi?
Pošaljite kratak opis i dobićete procenu mogućnosti, bez obaveze.
Zatražite analizu slučaja