Tri Dragana Jovanovića: zašto ime i prezime nisu identitet poverioca u stečaju

Postoji jedna vrsta greške koja se uvek desi slučajno, iz nehata. Ona mirno sedi u spisima, prolazi kroz ispitno ročište, prolazi kroz zaključak, prolazi kroz sve provere i probudi se tek onda kada novac krene ka isplati poveriocima.

O tome je i ova priča.

Prijava koja je izgledala kao duplikat

Kolega je u jednom predmetu dobio dve prijave potraživanja sa istim imenom, istim prezimenom, sličan iznos, isti osnov.

Zaključak se sam nametnuo: neko je podneo prijavu dva puta. Dešava se, poverilac pošalje poštom, pa se predomisli i preda i na šalteru, pa ispadne duplikat. Kolega je jednu obradio, drugu tretirao kao duplikat i nastavio dalje.

Lista priznatih i osporenih potraživanja, uredna. Ispitno ročište, bez primedbi. Postupak teče.

A onda je došla deoba.

I ispostavilo se ono što niko nije očekivao: to nisu bile dve prijave jednog čoveka. To su bile dve prijave dvojice ljudi, koji su slučajno nosili isto ime i prezime. Jedan je namiren. Drugi nikada nije ni bio na spisku.

Greška je bila iskrena. Posledica je bila stvarna.

Ovde nema mesta za osudu. Svako ko je vodio veći predmet zna koliko prijava prođe kroz ruke i koliko toga se rešava u kratkim rokovima. Priča se ne priča da bi se tražio krivac, nego da bi se prepoznao obrazac, jer obrazac se ponavlja.

Moja verzija iste situacije: tri, a ne dva

U jednom velikom predmetu koji sam vodio, u prijavama su se pojavila tri Dragana Jovanovića.

Da stvar bude zanimljivija: dvojica su živela u istoj ulici.

Da je neko gledao „odokativno", zaključak bi bio isti kao kod kolege, jedan čovek, tri prijave, ili u najboljem slučaju otac i sin. Ali to su bila tri različita čoveka, tri različita radna odnosa i tri različita potraživanja.

Zašto to nije postalo problem?

Zato što sam, ulazeći u predmet, zadržao ljude koji su radili u kompjuterskom informacionom sistemu fabrike. Oni su imali kompletnu bazu zaposlenih, matične brojeve, adrese, datume zasnivanja i prestanka radnog odnosa, obračune. Kada su prijave stigle, nismo pogađali. Uporedili smo ih sa evidencijom i u svaku prijavu uneli tačan matični broj poverioca.

Tri Dragana Jovanovića su tako postala tri jasno razdvojena poverioca, već u prvoj fazi postupka.

To nije bila sreća. To je bila odluka doneta nekoliko meseci ranije, odluka da se ne raspusti odmah svaki zaposleni, nego da se u stečaju zadrže ljudi koji znaju gde su podaci.

Šta zakon zapravo traži

Ovo nije stvar dobre prakse „ako stignemo". Zakon o stečaju („Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 – dr. zakon, 71/2012 – odluka US, 83/2014, 113/2017, 44/2018, 95/2018 i 44/2025 – odluka US) u članu 111 propisuje šta prijava potraživanja mora da sadrži, i tu su, između ostalog:

• ime, odnosno naziv i prebivalište, odnosno sedište poverioca, sa kontakt adresom;

• matični broj pravnog lica, odnosno jedinstveni matični broj građana za fizička lica;

• iznos potraživanja, i to posebno glavnica, a posebno kamata;

• stvar na kojoj je stečeno razlučno pravo, ako je potraživanje obezbeđeno;

• određeni zahtev poverioca.

Znači: identifikacioni broj nije ukras na prijavi. On je zakonom propisan element, upravo zato što ime i prezime nisu identitet. Ime i prezime su oznaka. Matični broj je identitet.

Kada prijava stigne bez tog podatka, to je trenutak za proveru.

Praktična lista provere, pre nego što napišete „duplikat"

Kada se pojave dve prijave koje „liče", pre bilo kakvog zaključka prođite kroz sledeće:

Kod fizičkih lica

1. JMBG - prvi i jedini pouzdan podatak.

2. Adresa prebivališta, ali oprezno: ista ulica ne znači isti čovek (moj predmet je najbolji dokaz).

3. Datum rođenja i ime roditelja, ako je JMBG nečitak ili izostavljen.

4. Osnov potraživanja, različit radni odnos, različiti periodi, različiti obračuni.

5. Broj tekućeg računa i banka.

6. Potpis i rukopis na prijavi.

7. Priložena dokumentacija, presuda, obračun, ugovor.

Kod pravnih lica

1. Matični broj i PIB, ne naziv.

2. Sedište i APR izvod, naročito kod firmi sa sličnim ili istorijski povezanim nazivima.

3. Da li je u međuvremenu bilo statusne promene, promene naziva ili cesije potraživanja.

4. Da li je isti dug prijavljen i od strane originalnog poverioca i od strane cesionara.

Uvek

1. Uporedite prijave sa poslovnim knjigama i kadrovskom evidencijom dužnika, a ne samo međusobno.

2. Ako podatak nedostaje, tražite dopunu, pisanim putem.

3. Svaki detalj unesite u ERS. Prijava koja u sistemu postoji samo kao ime i iznos je prijava koju sutra ne možete odbraniti.

Zašto je obrada prijave potraživanja najvažnija faza

Postupak ima svoju logiku i svoju inerciju. Prijave se ispituju, sastavlja se lista priznatih i osporenih potraživanja, na ispitnom ročištu se potraživanja utvrđuju i donosi se zaključak. Od tog trenutka, sve što je pogrešno upisano ima status utvrđenog.

Deoba samo izvršava ono što je ranije upisano. Ona ništa ne proverava.

Zato greška u identifikaciji poverioca ima jedno neprijatno svojstvo: otkriva se poslednja, a nastaje prva. Između te dve tačke stoje meseci, ponekad i godine i u međuvremenu se na pogrešnom podatku gradi ceo sistem odluka.

I tu prestaje da bude tehnička tema, a postaje pitanje odgovornosti stečajnog upravnika. Jer poverilac koji nije bio na spisku nije izgubio evidencioni broj. Izgubio je svoj novac.

Tri pouke koje vide dalje od ovog primera

1. Podaci u firmi vrede više nego što se čini u prvom momentu. Odluka koga zadržati po otvaranju stečaja obično se posmatra kroz troškove. Posmatrajte je i kroz rizik. Jedan čovek koji zna gde je baza podataka može da spreči grešku koja košta višestruko više od njegove zarade.

2. Sličnost je predpostavka, ne dokaz. „Izgleda kao duplikat" to treba da je početak provere. Isto važi i za pravna lica sa sličnim nazivima.

3. Sistematičnost pobeđuje pažnju. Pažnja se troši. Kontrolna lista se ne troši. U predmetu sa hiljadu prijava, ono što vas štiti nije koncentracija, nego postupak koji ste postavili pre nego što je prva prijava stigla.

U stečaju retko se greši u velikim stvarima. U velikim stvarima svi su oprezni.

Greši se u sitnicama koje deluju očigledno, a sitnica u stečaju ima svojstvo da "sazreva". Otvori oči oba puta, dva puta, jer svaka prijava nosi nečije pravo.

Povezani tekstovi:

• https://stecaj.rs/stecaj-doo-firme-vodic/

• https://stecaj.rs/visak-stecajne-mase-prava-vlasnika/

Učestvujete u postupku stečaja i niste sigurni da li je evidencija poverilaca dovoljno čista? Pišite mi .