Svi poverioci su u potpunosti namireni i šta sada

Višak u stečaju: šta se dešava kada su svi poverioci namireni

Retka, ali zakonski precizno uređena situacija o kojoj se malo govori

Ključne poruke

• Stečaj ne mora uvek da znači gubitak za sve

• Višak stečajne mase je redak, ali potpuno legitiman ishod

• Kamate u stečaju imaju jasnu zakonsku hijerarhiju

• Tek posle pune isplate poverilaca dolaze na red vlasnici

Većina ljudi stečaj doživljava kao kraj priče, kao gašenje firme, rasprodaju imovine i dugotrajno „zatvaranje knjiga".

Međutim, Zakon o stečaju u Srbiji poznaje i scenario koji se retko pominje, a još ređe viđa u praksi: da nakon namirenja svih obaveza ostane višak stečajne mase.

To jeste izuzetak, ali je istovremeno i idealni ishod postupka:

• poverioci su u potpunosti namireni

• sistem funkcioniše predvidivo

• vlasnici dobijaju povrat dela vrednosti

Prva česta zabluda: „Ako ostane novca, ide vlasnicima"

Ne ide odmah.

Zakon jasno pravi razliku između:

1. trenutka otvaranja stečaja i

2. faze u kojoj se utvrđuje da postoje raspoloživa sredstva za dalju raspodelu

Kod neobezbeđenih potraživanja, obračun ugovorene i zatezne kamate prestaje danom otvaranja stečaja. (Teče, ali se ne obračunava.) Ali i tu mnogi prave grešku u razumevanju, to nije nužno kraj priče sa kamatama.

Ako se tokom postupka pokaže da nakon izmirenja svih potraživanja postoji višak sredstava, aktivira se član 85 stav 3 Zakona o stečaju.

Tada stečajni sudija odobrava:

• obračun i isplatu kamate za period trajanja stečaja

• uključujući i kamatu obezbeđenih poverilaca za iznose koji nisu namireni iz sredstava obezbeđenja

Kako se u praksi ta faza „pušta u rad"

Da bi ceo proces bio transparentan i proverljiv, sudija donosi poseban zaključak kojim:

• konstatuje da postoje sredstva za isplatu kamata

• nalaže stečajnom upravniku da sačini obračun

• određuje tačan datum do kog se kamata računa

Taj datum je uvek fiksan i precizno naveden (na primer: „zaključno sa 12.07.2026."), upravo da bi se izbegle dileme i sporovi u fazi deobe.

Tek posle toga: raspodela viška vlasnicima

Kada su poverioci u potpunosti namireni, shodno utvrđenim prijavama potraživanja uz isplatu kamate za vreme trajanja stečaja, tek tada se prelazi na raspodelu viška.

Višak pripada vlasnicima društva: osnivačima, akcionarima ili članovima d.o.o.

Ako je ostala i nerasprodata imovina (nekretnine, oprema), ona se može preneti na članove društva, uz sudsko rešenje koje, po pravilu, uređuje i „čišćenje" tereta u okviru zakonske procedure. Članovi se tog prava mogu i pismeno odreći.

Dve situacije gde pravila nisu ista

Ovde praksa zahteva dodatnu pažnju:

Društveni kapital

Deo viška koji odgovara društvenom kapitalu ne pripada osnivačima, već se uplaćuje u budžet Republike Srbije.

Zadruge

Kod zadruga, višak se ne deli zadrugarima, već se prenosi nadležnom zadružnom savezu, sa namenom razvoja zadrugarstva.

Praktična pouka iz prakse

Kada se višak nazire, stečajni upravnik mora unapred da planira proceduru. Paradoksalno, upravo kod „idealnog ishoda" najčešće nastaju najveće dileme, oko kamata, strukture kapitala i prenosa preostale imovine.

Stečaj ne mora da bude samo gubitak za poverioce. U retkim slučajevima, može da bude i primer kako sistem može da funkcioniše: puna naplata poverilaca i povrat dela vrednosti vlasnicima.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet. Svaki stečajni postupak je specifičan i zavisi od konkretnih okolnosti predmeta. Ako prepoznajete svoju situaciju u ovom tekstu stojimo Vam na raspolaganju.