Potvrđen plan reorganizacije: šta znači za dužnika i za poverioca od prvog dana primene

Ključno:

• Potvrđen plan reorganizacije je izvršna isprava i istovremeno se smatra novim ugovorom za izmirivanje potraživanja navedenih u njemu (čl. 167 st. 1 Zakona o stečaju).

• Od tog trenutka stari dužničko-poverilački odnosi više ne postoje u ranijem obliku: iznosi, rokovi i način namirenja važe isključivo onako kako ih je plan uredio.

• Za dužnika to znači kraj stečaja, ali i početak stroge discipline, svako odstupanje od plana je pravno vidljivo i sankcionisano.

• Za poverioca to znači da mu je potraživanje “transformisano”, ali i da u ruci ima i te kako važnu ispravu.

• Najveći broj problema u praksi ne nastaje zbog toga što je plan loš, nego zato što ni jedna ni druga strana ne pročita plan kao operativni dokument koji obavezuje svakog dana, a ne kao sudsku formalnost.

1. Šta se dogodilo u trenutku glasanja

Plan reorganizacije usvajaju poverioci, glasanjem, po klasama. Plan se smatra usvojenim u jednoj klasi ako su za njega glasali poverioci koji imaju običnu većinu potraživanja u odnosu na ukupna potraživanja poverilaca te klase, a plan u celini je usvojen ako ga na propisani način prihvate sve klase koje glasaju (čl. 165 Zakona o stečaju).

Zatim sledi ono što je pravno presudno: sud rešenjem potvrđuje usvajanje plana. Glasanje samo po sebi ne stvara izvršnu ispravu, nju stvara sudsko rešenje, a puno dejstvo nastupa njegovom pravnosnažnošću. Dan početka primene plana određuje se samim planom i vezuje se za pravnosnažnost tog rešenja, pa je to prvi datum koji i dužnik i poverilac treba da upišu u kalendar.

Kod plana podnetog u već otvorenom stečajnom postupku, stečajni postupak se obustavlja. Kod unapred pripremljenog plana (UPPR), sud istim rešenjem otvara stečajni postupak, potvrđuje usvajanje plana i obustavlja postupak, pa pravne posledice otvaranja stečaja praktično i ne zažive.

2. Suština: dve stvari odjednom

Član 167 stav 1 Zakona o stečaju daje potvrđenom planu dvostruku prirodu, i tu dvostrukost treba dobro razumeti:

Plan je novi ugovor. Sva potraživanja i prava poverilaca i drugih lica, kao i obaveze stečajnog dužnika koje su planom određene, uređuju se isključivo prema uslovima iz plana. Ono što u planu ne piše to i ne postoji.

Plan je izvršna isprava. Ako obaveza po planu dospe, a ne bude izmirena, poverilac ne mora da tuži i dokazuje potraživanje. Ide direktno sa predlogom za izvršenje, po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju.

Ta kombinacija je neuobičajena. Ugovor obično nije izvršna isprava, a izvršna isprava obično nije rezultat glasanja. Ovde je oboje i zato plan mora biti precizno pisan, a ne paušalnim poslovnim stilom.

3. Pogled stečajnog dužnika

3.1. Šta ste dobili

Pravnosnažnošću rešenja o potvrđivanju usvajanja plana prestaju sve posledice otvaranja stečajnog postupka, a iz naziva se briše oznaka „u stečaju" (čl. 167 st. 4). Društvo je ponovo aktivan privredni subjekat: posluje, zaključuje ugovore, konkuriše, zapošljava. Poslovodstvo je vraćeno na svoje mesto.

To treba nazvati pravim imenom: to nije samo opraštanje duga, već odloženo i redefinisano izmirenje duga pod nadzorom.

3.2. Šta ste preuzeli

Plan je od dana početka primene interni zakon firme. Svi poslovi i pravne radnje moraju biti u skladu s njim. To ima tri vrlo konkretne posledice:

Prva - likvidnost postaje pravna kategorija, a ne finansijska. Ranije je kašnjenje sa uplatom bilo komercijalni problem sa dobavljačem. Sada je to potencijalni osnov za izvršenje na računu ili za novi stečaj.

Druga - svaka rata je datum sa pravnim dejstvom. Plan sadrži dinamiku po klasama i rokovima. Ako plan predviđa isplatu 15. u mesecu, 16. je poverilac formalno ovlašćen da postupa.

Treća - mere iz plana su obaveza, a ne opcija. Ako ste planom predvideli prodaju pogona, dokapitalizaciju, smanjenje broja zaposlenih ili konverziju potraživanja u kapital, to su preuzete obaveze, a ne izjava o dobrim namerama.

3.3. Cena neizvršenja je visoka

Nepostupanje po usvojenom planu, kao i situacija kada je plan izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način, poseban je stečajni razlog (čl. 11 st. 2 t. 4). Predlog za pokretanje novog stečajnog postupka mogu podneti poverioci obuhvaćeni planom, ali i poverioci čija su potraživanja nastala pre usvajanja plana a nisu njime obuhvaćena (čl. 173 st. 1).

Ono što se u praksi često previdi: ako sud utvrdi da postoji taj stečajni razlog, stečajni postupak se sprovodi bankrotstvom (čl. 173 st. 5). Nema „druge šanse za reorganizaciju". Zakon dodatno ograničava mogućnost da isti predlagač, neposredno ili preko povezanih lica, ponovo predlaže plan.

3.4. Šta izvršenje plana donosi na kraju

Ako dužnik ispuni sve obaveze predviđene planom, potraživanja poverilaca utvrđena planom prestaju (čl. 172). To je i pravni i psihološki cilj celog postupka, čist bilans i firma bez istorijskog tereta.

3.5. Pet grešaka koje najčešće sruše plan

1. Plan pisan, zasnovan na projekcijama koje nikada nisu testirane na stres-testu. Ako projekcija ne izdrži pad prihoda od 15%, ona nije plan nego želja.

2. Nepostojanje internog praćenja plana. Neko u firmi mora, imenom i prezimenom, mesečno da uporedi plaćeno sa planiranim.

3. Mešanje starih i novih obaveza. Obaveze nastale posle početka primene plana su tekuće obaveze i ne pokriva ih plan.

4. Ćutanje pred poveriocima kad se javi kašnjenje. Poverilac koji je obavešten pregovara; poverilac koji je iznenađen odlazi izvršitelju.

5. Neusklađenost knjigovodstva sa klasama iz plana. Ako analitika ne prati klase i dinamiku iz plana, ne postoji ni kontrola izvršenja.

4. Pogled poverilaca

4.1. Vaše potraživanje je promenjeno i to trajno

Ovo je najteži deo za prihvatanje, naročito za poverioce koji su glasali protiv. Posle potvrđivanja plana, potraživanje se može ostvariti samo u obimu, roku i na način koji je plan utvrdio, čak i ako je pre usvajanje plana postojala pravnosnažna i izvršna presuda. Ako je planom predviđen delimičan otpis glavnice ili kamate, ne može se tražiti iznos iz presude, već ono što po planu pripada. Ako su rokovi otplate produženi, prinudno namirenje je moguće tek po isteku rokova iz plana.

Plan je nova izvršna isprava kojom su izmenjeni dužničko-poverilački odnosi.

Isto važi i za izvršni postupak koji je već bio u toku: potvrđivanjem plana poverilac ga više ne može nastaviti po starom osnovu, jer dužnik sada duguje pod drugačijim uslovima.

4.2. Kamata, detalj koji vredi novca

Ovo je tačka na kojoj poverioci gube najviše, a najmanje su je svesni.

Na osnovu plana mogu se namiriti samo potraživanja koja su u njemu navedena i samo pod uslovima određenim planom. Ako plan ne predviđa obavezu plaćanja zatezne kamate u slučaju docnje sa ratama, sud nema osnov da odredi izvršenje i za zateznu kamatu.

Praktična poruka: kamata na docnju u izvršenju plana mora da bude izričito napisana u planu. To je pitanje koje se rešava pre glasanja, a ne posle prvog kašnjenja.

4.3. Ako je vaše potraživanje sporno

Za poverioca čije je potraživanje sporno, potvrđeni plan nije izvršna isprava. Takav poverilac mora u parnicu, gde dokazuje osnov i visinu potraživanja ali i tada može tražiti namirenje samo na način i pod uslovima predviđenim planom za onu klasu kojoj bi njegovo potraživanje pripalo da nije bilo sporno, odnosno u svemu mora biti saglasno sa potvrđenim planom.

4.4. Kontrolna lista poverioca pre glasanja

• Da li je moje potraživanje uopšte obuhvaćeno planom, u tačnom iznosu i u pravoj klasi?

• Šta plan predviđa u slučaju docnje: zateznu kamatu, ugovornu kaznu, raskidni uslov, dospelost celog duga?

• Koliki je procenat namirenja u mojoj klasi u odnosu na procenu namirenja u bankrotstvu?

• Ko konkretno i čime obezbeđuje izvršenje plana, imovina, jemstvo, dokapitalizacija?

• Kakav je kalendar izveštavanja i imam li pravo uvida tokom primene plana?

• Ako sam razlučni ili založni poverilac: kako se tretira moje obezbeđenje? Prava založnih poverilaca koji nisu razlučni ne mogu se planom menjati niti umanjiti bez njihove izričite saglasnosti, a oni ne glasaju o planu.

5. Zaključak: isti dokument, dve različite obaveze

Za dužnika, potvrđen plan je ugovor koji se mora izvršavati kao da je presuda. Za poverioca, to je presuda koja se mora čitati kao ugovor.

Obe strane su vezane. Razlika je u tome što dužnik snosi rizik postojanja, a poverilac rizik naplate. I jedan i drugi rizik se smanjuju istim alatom: preciznim planom i doslednim mesečnim praćenjem njegovog izvršenja.

Povezani tekstovi na sajtu

• Stečaj d.o.o firme - vodič kroz postupak i isplatne redove

• Zašto odustaju od spasa kada postoji rešenje

• Plan reorganizacije: ko ga podnosi, ko snosi troškove i koje rokove ne smete propustit

Poziv na akciju

Ako pripremate plan reorganizacije ili UPPR, najveći deo posla nije pravni nego finansijski: projekcija koja izdrži proveru, klase koje su korektno formirane i dinamika koju firma stvarno može da ispuni. Ako ste poverilac koji je dobio poziv za glasanje, pitanje nije da li je plan „fer", nego koliko biste realno naplatili u bankrotstvu i šta plan predviđa za slučaj docnje.

U oba slučaja, analiza pre glasanja košta neuporedivo manje od pogrešne odluke posle njega. [Zakažite konsultaciju.]