Plan reorganizacije: ko ga podnosi, ko snosi troškove i koje rokove ne smete propustiti

Plan reorganizacije je, u praksi, najzahtevniji dokument u stečajnom postupku i najčešće potcenjen u pogledu rokova. Poverioci i vlasnici kapitala često postavljaju ista pitanja: ko može da podnese plan, ko snosi troškove njegove izrade i šta se dešava ako se rok propusti. Odgovori su jasno definisani Zakonom o stečaju, ali njihova praktična primena zna da iznenadi i iskusne učesnike postupka.

Ko može da podnese plan reorganizacije

Prema članu 161. Zakona o stečaju, plan reorganizacije mogu podneti:

• stečajni upravnik,

• razlučni poverioci (poverioci sa založnim ili drugim pravom obezbeđenja),

• stečajni poverioci i

• lica koja su vlasnici najmanje 30% kapitala stečajnog dužnika.

Važno ograničenje: ako je na prvom poverilačkom ročištu doneto rešenje o bankrotstvu, plan reorganizacije se više ne može podneti, postupak dalje ide u pravcu unovčenja imovine. Ovo pravilo znači da odluka o pravcu postupka, reorganizacija ili bankrotstvo, mora biti pripremljena blagovremeno, jer se o njoj odlučuje već na prvom poverilačkom ročištu, ubrzo po otvaranju stečajnog postupka.

Kada predlagač plana nije stečajni upravnik, on ima zakonsku obavezu da aktivno sarađuje sa predlagačem i da mu dostavi podatke o imovini i obavezama dužnika, kao i sve druge podatke neophodne za izradu plana. Ovo je jedna od tačaka na kojima planovi u praksi najčešće zastanu: bez blagovremene i potpune saradnje upravnika, predlagač ne može da sastavi plan koji će izdržati proveru suda.

Ko plaća izradu i podnošenje plana

Član 161. stav 3. Zakona o stečaju precizira i pitanje troškova: troškove sačinjavanja i podnošenja plana reorganizacije snosi predlagač plana. Ako plan predlaže stečajni upravnik, ti troškovi se tretiraju kao trošak stečajnog postupka i pokrivaju se iz stečajne mase.

Ova razlika ima direktne strateške posledice:

• Poverilac ili vlasnik kapitala koji predlaže plan ulazi u izradu plana na sopstveni rizik i trošak, bez garancije da će plan biti usvojen.

• Ako sud po službenoj dužnosti ili na predlog zainteresovanog lica naloži proveru tačnosti podataka iz predloga plana (angažovanjem stečajnog upravnika ili drugih stručnih lica), i te troškove snosi predlagač plana (član 163).

Za privredne subjekte koji razmatraju ulogu predlagača, ovo znači da odluku treba doneti tek nakon realne procene izvodljivosti plana i sposobnosti dužnika da ispuni obaveze, izrada plana koji neće biti usvojen predstavlja čist gubitak uloženih sredstava.

Rok za podnošenje plana reorganizacije

Rok je strogo određen članom 162. Zakona o stečaju: plan reorganizacije podnosi se stečajnom sudiji najkasnije 90 dana od dana otvaranja stečajnog postupka.

Ovaj rok je jedan od najčešćih razloga za odbacivanje plana u praksi. Stečajni sudija će, po službenoj dužnosti ili na predlog zainteresovanog lica, u roku od osam dana odbaciti predlog plana ako nisu poštovane odredbe o ovlašćenim podnosiocima, sadržini ili roku za podnošenje, osim ako se nedostaci mogu i budu otklonjeni u roku koji odredi sud.

Predlagač ima pravo da, nakon prijema primedbi poverilaca, samo jednom izmeni plan reorganizacije (u vidu prečišćenog teksta), uz jasnu naznaku da se radi o izmenjenom planu.

Rok za prijavu potraživanja, i zašto se prepliće sa rokom za plan

Ovde nastaje praktični problem koji se u savetovanju klijenata pojavljuje iznova: rok za podnošenje plana i rok za prijavu potraživanja poverilaca teku paralelno, ali se ne poklapaju automatski.

Prema članu 70. Zakona o stečaju, rešenje o otvaranju stečajnog postupka sadrži poziv poveriocima da prijave potraživanja u roku koji ne može biti kraći od 30, niti duži od 120 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju postupka u „Službenom glasniku Republike Srbije". Član 111. dodatno precizira da će sve prijave podnete po isteku roka od 120 dana biti odbačene kao neblagovremene.

To znači da predlagač plana može biti u situaciji da mora da završi i podnese plan reorganizacije u roku od 90 dana od otvaranja postupka, a da rok za prijavu potraživanja poverilaca u tom trenutku još uvek nije istekao (jer sud ga, u zavisnosti od okolnosti slučaja, može odrediti i do 120 dana). Konačna lista utvrđenih potraživanja sačinjava se tek na ispitnom ročištu, nakon isteka roka za prijavu i nakon što stečajni upravnik pregleda sve prijave.

Zašto tačnost podataka o poveriocima u planu nije formalnost

Plan reorganizacije mora sadržati tačne podatke o poveriocima, iznosima i klasifikaciji potraživanja. U praksi se ovde najčešće greši na dva načina:

1. Plan se oslanja na privremene, još neproverene prijave, jer se izrađuje pre nego što je ispitno ročište održano i konačna lista potraživanja sačinjena.

2. Predlagač koji nije stečajni upravnik nema pun uvid u sve prijavljene i osporene prijave, pa se oslanja na podatke koje mu upravnik dostavi, što dodatno naglašava značaj zakonske obaveze saradnje iz člana 161.

Netačni podaci o poveriocima nisu samo administrativni propust. Zakon predviđa da će sud odbaciti plan ako njime nisu obuhvaćeni poverioci koji bi, da su obuhvaćeni, mogli svojim glasanjem uticati na odluku o usvajanju plana (član 163, stav 3, tačka 3). Osim toga, plan izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način predstavlja poseban stečajni razlog (član 11) na osnovu kog poverioci mogu tražiti pokretanje novog stečajnog postupka i nakon što je plan već usvojen i sproveden (član 173).

Strateška preporuka

Za privredne subjekte i poverioce koji razmatraju ulogu predlagača plana, praktičan pristup podrazumeva:

• Rano uključivanje – priprema plana treba da počne odmah po otvaranju postupka, a ne nakon isteka roka za prijavu potraživanja, jer 90 dana prolazi brzo kada se uzmu u obzir konsultacije, finansijska analiza i pravna kontrola.

• Kontinuiranu komunikaciju sa stečajnim upravnikom, koji ima uvid u sve prispele prijavljene potraživanja kao i one osporene i jedini raspolaže ažurnim stanjem potraživanja u svakom trenutku postupka.

• Rezervu za eventualnu izmenu plana nakon primedbi poverilaca – zakon dozvoljava samo jednu izmenu, pa je nju najbolje iskoristiti nakon što se sve sporne prijave razjasne, a ne unapred.

• Realnu procenu troškova pre odluke o predlaganju plana, imajući u vidu da predlagač (osim ako je to stečajni upravnik) sam snosi troškove izrade, podnošenja, a po potrebi i troškove sudske provere tačnosti podataka.

Plan reorganizacije koji je pravno i finansijski utemeljen, podnet u roku i zasnovan na proverenim podacima o poveriocima, značajno povećava izglede za uspešan izlazak dužnika iz stečaja, dok formalni propust u bilo kom od ovih elemenata gotovo izvesno vodi njegovom odbacivanju.

Napomena: Tekst je informativnog karaktera i zasniva se na odredbama važećeg Zakona o stečaju („Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 – dr. zakon, 71/2012 – odluka US, 83/2014, 113/2017, 44/2018, 95/2018 i 44/2025 – odluka US), članovi 11, 70, 111, 161, 162, 163 i 173.

Svaki stečajni postupak ima svoje specifičnosti. Ako razmatrate ulogu predlagača plana reorganizacije ili želite proveru njegove održivosti, zakažite konsultacije, naš stručni tim će proceniti rokove, troškove i izglede za uspešnu reorganizaciju.