Stečaj firme i zaposleni: otkaz, prijava potraživanja i Fond solidarnosti korak po korak

Ukratko, ako nemate vremena za ceo tekst:

• Otvaranje stečaja je zakonski razlog za otkaz, ali otkaz ne nastupa automatski, odluku donosi stečajni upravnik i on bira ko ostaje da radi (ako je to potrebno).

• Zaostale zarade se ne isplaćuju same od sebe. Zaposleni mora da prijavi potraživanje sudu, kao i svaki drugi poverilac.

• U prvom isplatnom redu je samo minimalac za poslednjih godinu dana i doprinosi za PIO za poslednje dve godine. Sve preko toga ide u treći isplatni red a tamo se retko stigne.

• Ono što stečajna masa ne pokrije, delom pokriva Fond solidarnosti ali samo ako se zahtev podnese u roku od 45 dana.

• Otpremnine zbog stečaja nema. To nije propust, tako je zakon napisan.

• Tri roka koja odlučuju o svemu: 30 dana (prijava potraživanja), 30 dana (prijava Nacionalnoj Službi za Zapošljavanje NSZ), 45 dana (Fond solidarnosti).

Dan kada se ime firme promeni

Postoji jedan trenutak koji sam video puno puta u svojoj praksi. Uđem u firmu, obično ujutru, sa rešenjem privrednog suda u fascikli. U proizvodnji mašine još po neka radi. Neko je jutros skuvao kafu. Na parkingu su automobili na broju.

A onda se pročuje.

Ljudi ne pitaju odmah za novac. Prvo pitaju: „Da li dolazim sutra?" Zatim: „Šta je sa mojim stažom?" I tek na kraju: „A moje tri plate?"

Ovaj tekst je odgovor na ta tri pitanja bez pravnih zavrzlami i bez lažne utehe.

1. „Da li dolazim sutra?" - sudbina ugovora o radu

Ovde postoji jedna nijansa koju mnogi skoro uvek pogrešno prenesu.

Član 77. Zakona o stečaju kaže da je otvaranje stečajnog postupka razlog za otkaz ugovora o radu koji je stečajni dužnik zaključio sa zaposlenima. Odluku o otkazu donosi stečajni upravnik, i on je taj koji odlučuje kome će od zaposlenih radni odnos prestati. O otkazu obaveštava filijalu Nacionalne službe za zapošljavanje na čijoj se teritoriji nalazi sedište dužnika.

Obratite pažnju na formulaciju: razlog za otkaz, a ne prestanak radnog odnosa po sili zakona. Razlika nije akademska. Vrhovni kasacioni sud je zauzeo izričit stav da otvaranjem stečaja otkaz ne nastupa po sili zakona, već otvaranje stečaja samo predstavlja razlog za otkaz, o čemu odluku donosi stečajni upravnik u zavisnosti od potrebe za brojem ljudi radi okončanja započetih poslova (presuda Prev 112/2020).

Šta to znači u praksi?

Znači da postoji izbor i da neko za taj izbor odgovara. Stečajni upravnik može, uz saglasnost stečajnog sudije, da zadrži deo zaposlenih ili da angažuje potreban broj lica radi okončanja započetih poslova i vođenja samog postupka. Zarade tih ljudi se namiruju iz stečajne mase, kao obaveza stečajne mase, dakle prioritetno, pre svih isplatnih redova.

U praksi to najčešće znači zadržati računovođu, magacionera, jednog ili dva čoveka iz proizvodnje. Ne zato što su „bolji", nego zato što bez njih postupak fizički ne može da se vodi: neko mora da otključa halu, da preda knjigovodstvenu dokumentaciju i da čuva imovinu do prodaje.

Ako niste među njima a većina neće biti vaš radni odnos prestaje, i vi prelazite iz uloge zaposlenog u ulogu poverioca. To je verovatno najvažnija rečenica u celom tekstu.

2. „A moje tri plate?" - kako se novac zapravo naplaćuje

Ovde ljudi najčešće naprave grešku iz koje nema povratka: misle da će im upravnik sam obračunati i isplatiti zaostalo. Neće. Ne zato što “neće” ili iz hira, nego zato što zakon to ne dozvoljava.

Zaposleni mora da prijavi potraživanje nadležnom privrednom sudu, isto kao dobavljač ili banka, tačnije kako i svi ostali poverioci. Rok se određuje rešenjem o otvaranju stečaja i, prema članu 70. Zakona o stečaju, ne može biti kraći od 30 dana od dana objavljivanja oglasa o otvararanju stečaja. Prijavljuju se neisplaćene zarade, naknade zarade, naknada štete i otpremnina zbog odlaska u penziju.

Kada potraživanje bude priznato, ono se svrstava u isplatni red. I tu počinje deo koji ljude najviše zaboli.

Šta je u prvom isplatnom redu

Prema članu 54. Zakona o stečaju, u prvi isplatni red spadaju:

• neisplaćene neto zarade zaposlenih i bivših zaposlenih, ali samo u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečaja, sa kamatom od dospeća do dana otvaranja postupka;

• neplaćeni doprinosi za PIO za poslednje dve godine pre otvaranja stečaja, s tim što osnovicu čini najniža mesečna osnovica doprinosa.

Pročitajte to još jednom. Ako ste primali 120.000 dinara, u prvom isplatnom redu vam se priznaje minimalac, ne vaša plata. Razlika između vaše stvarne zarade i minimalca ide u treći isplatni red, zajedno sa dobavljačima i ostalim poveriocima.

Isplatni redovi funkcionišu tako, tek kada je viši red namiren u celosti, prelazi se na sledeći. U okviru istog reda svi se namiruju srazmerno. A pre svih redova idu troškovi stečajnog postupka i obaveze stečajne mase.

Iskren odgovor na pitanje „koliko ću dobiti iz stečajne mase": u velikom broju predmeta deo minimalca, kroz nekoliko meseci ili godina, u zavisnosti od toga koliko imovine ima i koliko je opterećena hipotekama. U predmetima gde je imovina cela pod hipotekom, za ostale ostane  sasvim malo. Da vidite kako izgleda suprotna, retka situacija, kada imovine ima više nego obaveza, pisao sam o tome u tekstu Višak stečajne mase: šta se dešava kada su svi poverioci namireni.

Detaljniji pregled samog toka stečajnog postupka i isplatnih redova imate u vodiču kroz stečaj d.o.o. firme.

3. Fond solidarnosti mreža koja postoji, ali ima rupu u vidu roka

Ovo je deo koji spašava najveći broj radnika, a o kome najmanje njih zna na vreme.

Ono što se ne naplati iz stečajne mase, delimično pokriva Fond solidarnosti. Prema članu 125. Zakona o radu, zaposleni preko Fonda može da ostvari pravo na:

1. zarade i naknade zarade za vreme bolovanja koje je poslodavac bio dužan da isplati, za poslednjih devet meseci pre otvaranja stečaja (u visini minimalne zarade);

2. naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor krivicom poslodavca, za kalendarsku godinu u kojoj je otvoren stečaj, ako je to pravo postojalo pre otvaranja;

3. otpremninu zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren stečaj ali samo ako je pravo na penziju ostvareno pre otvaranja postupka;

4. naknadu štete po pravnosnažnoj sudskoj odluci zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja;

5. uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na te isplate.

I sada rečenica zbog koje sam i pisao ovaj tekst:

Zahtev Fondu solidarnosti podnosi se u roku od 45 dana od dana prijema odluke suda kojom je potraživanje utvrđeno. Ako se rok propusti pravo se gubi.

Bilo je slučajeva da su radnici koji su uredno prijavili potraživanje sudu, dobili zaključak o utvrdjenim i osporenim potraživanjima, stavili ga u fioku „da vide kasnije" i izgubili devet minimalaca zbog njihovog propuštanja.

Uslov je i da je zaposleni bio u radnom odnosu na dan otvaranja stečaja ili u periodu od poslednjih devet meseci pre otvaranja, kao i da su potraživanja priznata i utvrđena rešenjem suda u prvom isplatnom redu. Ako potraživanje nije priznato u stečaju, Fond ga ne isplaćuje.

4. Nacionalna služba za zapošljavanje još jedan rok od 30 dana

Paralelno sa svim ovim teče i treći kolosek: novčana naknada za slučaj nezaposlenosti.

• Pravo ima lice koje je bilo obavezno osigurano najmanje 12 meseci neprekidno ili sa prekidima u poslednjih 18 meseci.

• Zahtev se podnosi u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa. Ako se podnese kasnije, naknada pripada tek od dana podnošenja i to samo za preostalo vreme dakle, gubi se deo.

• Trajanje zavisi od dužine staža osiguranja i kreće se od tri do 12 meseci. Izuzetno, naknada traje 24 meseca ako nezaposlenom do ispunjenja prvog uslova za penziju nedostaje do dve godine.

• Iznosi se usklađuju jednom godišnje, u januaru, sa primenom od 1. februara.

Ova poslednja stavka je posebno važna za ljude pred kraj radnog veka, koji u stečaju obično najteže prolaze na tržištu rada.

5. Otpremnina: neprijatna istina

Pitanje koje dobijam gotovo na svakom prvom sastanku sa radnicima: „A otpremnina?"

Odgovor je kratak i nepopularan: za prestanak radnog odnosa zbog stečaja otpremnina nije predviđena.

Zakon o radu propisuje otpremninu kod otkaza zbog tehnološkog viška i kod odlaska u penziju. Kod stečaja postoji samo uzak izuzetak, otpremnina zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren stečaj, i to samo ako je uslov za penziju ispunjen pre otvaranja postupka. Ako uslove steknete tokom stečaja, prava nema, takav je i stav sudske prakse.

Vredi znati i da je u uporednom pravu situacija drugačija: u većini evropskih država otvaranje stečaja nije automatski razlog prestanka radnog odnosa, pa radnici imaju pravo na otpremninu koja često dobija privilegovani rang u namirenju. Kod nas to nije slučaj. Rasprava o tome vodi se godinama, ali dok se zakon ne promeni ovo je pravni okvir sa kojim radimo.

6. Šta stečaj ne uzima

Do sada su bile loše vesti. Ima i drugih.

Radni staž se ne briše. Vreme provedeno u radnom odnosu ostaje evidentirano. Problem nisu godine, nego neuplaćeni doprinosi a upravo zato je zakonodavac doprinose za PIO za poslednje dve godine stavio u prvi isplatni red, ravnopravno sa minimalcima. To je jedan od retkih delova sistema koji stvarno funkcioniše.

Zdravstveno osiguranje se nastavlja preko NSZ dok traje pravo na novčanu naknadu.

Trudnice i porodilje imaju poseban režim: poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta. Kada radni odnos prestane zbog prestanka rada poslodavca, prava se ostvaruju preko Nacionalne službe za zapošljavanje.

Potraživanje ne zastareva prijavom u stečaju, naprotiv, prijava je jedini način da se ono sačuva.

Tri roka koja odlučuju o svemu

Prijava potraživanja - privrednom sudu
Rok: onaj koji je naveden u rešenju o otvaranju stečaja, a po zakonu ne može biti kraći od 30 dana. Prijavljuju se neisplaćene zarade, naknade zarade, naknada štete i otpremnina zbog odlaska u penziju. Ako se propusti, potraživanje se ne može utvrditi a time se gubi i osnov za obraćanje Fondu solidarnosti.

Prijava na evidenciju i zahtev za novčanu naknadu - filijali NSZ
Rok: 30 dana od prestanka radnog odnosa. Ako se zahtev podnese kasnije, naknada pripada tek od dana podnošenja i to samo za preostalo vreme, dakle, gubi se deo koji bi vam inače pripao.

Zahtev za isplatu potraživanja - Fondu solidarnosti
Rok: 45 dana od prijema odluke suda kojom je potraživanje utvrđeno. Ovaj rok se ne produžava. Ako se propusti, pravo se gubi u celosti.
Tri roka. Ništa od toga se ne dešava automatski.

Reč vlasnicima i direktorima, jer i vi ovo čitate

Ako ste stigli dovde, a vaša firma još nije u stečaju onda je ovaj tekst zapravo bio za vas.

Svaki predmet koji sam vodio imao je fazu u kojoj je sve još moglo drugačije. Obično 12 do 24 meseca pre otvaranja postupka. U tom periodu plate kasne po nedelju dana, doprinosi se „privremeno" ne uplaćuju, a dobavljači se rotiraju po principu ko "najglasnije" zove. Niko to još ne naziva insolventnošću. Zovu ga „gužva sa naplatom".

Ono što treba razumeti: kašnjenje sa doprinosima nije finansijski problem, to je socijalni dug. Kada firma ode u stečaj, taj dug ne nestaje on se samo prebaci na ljude koji su najmanje mogli da utiču na odluke.

Stečaj nije jedini ishod. Postoji reorganizacija, postoji unapred pripremljeni plan reorganizacije, postoji restrukturiranje pre nego što se dođe do suda. Ali sve te opcije imaju rok trajanja, nestaju u trenutku kada nestane novca za njihovo sprovođenje.

Ako u vašoj firmi doprinosi kasne duže od dva meseca, to nije stvar za sledeći kvartal. To je stvar za ovu nedelju.

Ako želite da proverite gde se vaša firma nalazi pre nego što odluku donese neko drugi, pišite mi. Pola sata razgovora danas vredi više od celog stečajnog postupka kasnije.