Šta znači kada je firma u likvidaciji

Ukratko

Oznaka „u likvidaciji“ uz poslovno ime znači da je firma u postupku gašenja: više ne ugovara nove poslove, već završava započete, naplaćuje potraživanja, isplaćuje poverioce i tek onda deli ono što preostane vlasnicima.

Najvažnije je razumeti da likvidacija nije stečaj, likvidacija je put za firmu koja može da plati sve svoje dugove.

Pet stvari koje treba da znate

• Likvidacija je samo za solventne. Ako se tokom postupka pokaže da imovina nije dovoljna za sve poverioce, likvidacioni upravnik mora da podnese predlog za pokretanje stečaja.

• Postoje dve vrste. Dobrovoljnu likvidaciju pokreću vlasnici svojom odlukom, a prinudnu pokreće Agencija za privredne registre (APR) po službenoj dužnosti.

• Dobrovoljna likvidacija traje najmanje oko 120 dana. Oglas na sajtu APR stoji 90 dana, a poverioci imaju još 30 dana nakon isteka oglasa da prijave potraživanja.

• Rok za poverioce je ozbiljan. Ko ne prijavi potraživanje na vreme, kasnije ga mnogo teže naplaćuje.

• Prinudna likvidacija je za vlasnika daleko skuplja. Kontrolni član d.o.o. (više od 50% glasova) odgovara neograničeno solidarno, svojom imovinom, za obaveze društva i nakon što firma bude obrisana iz registra.

Likvidacija ili stečaj: suštinska razlika

Likvidacija i stečaj vode istom ishodu, brisanju firme iz registra, ali polaze od suprotnih pretpostavki. Likvidacija pretpostavlja da para ima dovoljno za sve, a stečaj da nema. Likvidacija je uređena Zakonom o privrednim društvima (ZPD), a stečaj Zakonom o stečaju (ZoS). Likvidacija se vodi pred APR-om, a stečaj pred nadležnim privrednim sudom.

Dobrovoljna likvidacija

Pokreću je vlasnici svojom odlukom, i to samo kada društvo može da namiri sve svoje obaveze. Umesto direktora firmom upravlja likvidacioni upravnik, a uz poslovno ime stoji oznaka „u likvidaciji“.

Posle brisanja članovi odgovaraju za obaveze društva do visine primljenog likvidacionog ostatka, u roku od tri godine.

Prinudna likvidacija

Pokreće je APR po službenoj dužnosti, kada se ostvari neki od zakonom propisanih razloga, na primer, kada firma dve godine zaredom ne preda finansijske izveštaje. Organi društva ostaju, ali bez prava da ugovaraju nove poslove, a uz ime stoji „u prinudnoj likvidaciji“.

Posle brisanja članovi odgovaraju do vrednosti primljene imovine, dok kontrolni član odgovara neograničeno solidarno, u roku od tri godine od brisanja.

Stečaj

Otvara ga sud, na predlog poverioca, dužnika ili drugog ovlašćenog lica, kada postoji stečajni razlog: trajnija nesposobnost plaćanja, preteća nesposobnost plaćanja ili prezaduženost. Postupak vodi stečajni upravnik pod nadzorom suda, a uz ime stoji „u stečaju“.

Vlasnici po pravilu ne odgovaraju lično za dugove firme, osim kod zloupotrebe pravne ličnosti (čl. 18 ZPD).

Upravo ta razlika u odgovornosti vlasnika je ono što se u praksi najčešće previdi: za prezaduženu firmu, uredno sproveden stečaj može biti bezbedniji izlaz od čekanja da je APR prinudno likvidira. Više o samom stečaju pročitajte u našem vodiču kroz stečaj d.o.o.

Dobrovoljna likvidacija: kako teče postupak

Dobrovoljna likvidacija počinje registracijom odluke o likvidaciji u APR i objavom oglasa, a završava se brisanjem društva iz registra. Između ta dva trenutka postupak prolazi kroz sedam koraka.

1. Odluka o likvidaciji. Donose je članovi društva propisanom većinom; istom odlukom imenuje se likvidacioni upravnik.

2. Registracija i oglas. Od registracije uz ime firme stoji „u likvidaciji“, a oglas o pokretanju likvidacije objavljuje se na sajtu APR u trajanju od 90 dana. Direktor gubi svoja ovlašćenja, firmu od tog dana zastupa likvidacioni upravnik.

3. Prijava potraživanja. Poverioci prijavljuju potraživanja najkasnije 30 dana po isteku oglasa. Ako društvo u međuvremenu promeni adresu, rokovi teku iznova.

4. Početni likvidacioni bilans i izveštaj. Ovo je trenutak istine: ako bilans pokaže da imovina nije dovoljna za sve poverioce, likvidacioni upravnik je dužan da sudu podnese predlog za pokretanje stečaja.

5. Unovčenje i isplata. Likvidacioni upravnik naplaćuje potraživanja, prodaje imovinu i izmiruje obaveze. Novi poslovi nisu dozvoljeni, osim onih koji služe okončanju započetih.

6. Završni izveštaj i raspodela ostatka. Ono što preostane posle namirenja svih poverilaca je likvidacioni ostatak i deli se članovima prema odluci o raspodeli.

7. Brisanje iz registra i završne obaveze. Nakon brisanja računovođa u roku od 60 dana dostavlja APR vanredne finansijske izveštaje na dan brisanja, a završna poreska prijava podnosi se u roku od 30 dana od okončanja likvidacije.

Dve napomene iz prakse

• Likvidacija može da se obustavi. Članovi mogu da odluče da firma nastavi sa radom, ali samo ako su svi poverioci namireni, nijednom zaposlenom nije dat otkaz po osnovu likvidacije i nije počela isplata članovima društva.

• Potvrde Poreske uprave imaju kratak rok važenja, svega nekoliko dana, pa ih treba pribavljati tek kada je sve ostalo spremno za podnošenje.

Likvidacioni upravnik nije puki administrator. ZPD ga svrstava među lica sa posebnim dužnostima prema društvu (čl. 61) i obavezuje na pažnju dobrog privrednika (čl. 63), uz odgovornost za štetu koju propustom prouzrokuje.

Prinudna likvidacija: kada APR gasi firmu umesto vlasnika

Prinudnu likvidaciju pokreće APR kada firma ne ispuni neku od osnovnih zakonskih obaveza, i ona se ne vodi po volji vlasnika već po strogim rokovima.

Razmere su velike: u februaru 2023. APR je pokrenuo prinudnu likvidaciju za 3.956 društava, a početkom 2024. objavio je za još 3.609 društava.

Najčešći razlozi (čl. 546 ZPD)

• firma dve uzastopne godine ne dostavi godišnje finansijske izveštaje u praksi ubedljivo najčešći razlog;

• firma ostane bez zakonskog zastupnika i ne registruje novog u roku od tri meseca;

• izrečena je zabrana obavljanja delatnosti, a firma u roku od 30 dana od pravnosnažnosti ne pokrene likvidaciju;

• utvrđena je ništavost osnivačkog akta ili registracije osnivanja;

• odbačena je prijava promene adrese sedišta, a nova adresa nije registrovana u roku od 30 dana;

• firma u likvidaciji ostane bez likvidacionog upravnika duže od tri meseca.

Rokovi

1. APR objavljuje obaveštenje da su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju. Kod razloga koji se mogu otkloniti firma ima 90 dana da ih otkloni; kod neotklonjivih obaveštenje stoji 30 dana.

2. Po isteku tog roka registrator donosi akt o pokretanju postupka, uz ime se dodaje „u prinudnoj likvidaciji“, a oglas stoji 60 dana.

3. U narednih 30 dana registrator donosi akt o brisanju i firma prestaje da postoji. U praski ovaj rok ide "dan za danom"

Posledice tokom postupka

• Firma ne sme da započinje nove poslove, sme samo da završava započete, plaća dospele i tekuće obaveze i obaveze prema zaposlenima.

• Zabranjeno je okončanje likvidacije dok traju postupci koji za pravnu posledicu mogu imati bilo kakvu obavezu društva, i dok se sve te obaveze ne izmire.

• Kod prinudne likvidacije ne mogu se registrovati nikakve promene podataka u registru.

• Postupak prinudne likvidacije može da se prekine samo otvaranjem stečajnog postupka. Ako predlog za stečaj bude odbijen ili povučen, postupak se nastavlja.

Posledice posle brisanja

Imovina obrisane firme prelazi na članove srazmerno njihovim udelima, a članovi za obaveze društva odgovaraju do vrednosti primljene imovine. Izuzetak je kontrolni član d.o.o. i kontrolni akcionar a.d., koji za obaveze društva odgovaraju neograničeno solidarno, i nakon brisanja.

Ova odgovornost je vremenski ograničena. Prema čl. 548 ZPD, potraživanja poverilaca prema kontrolnom članu zastarevaju u roku od tri godine od dana brisanja društva iz registra.

Zato prinudnu likvidaciju ne treba čekati pasivno, čak ni kada vlasnik ima „samo“ polovinu udela.

Šta oznaka „u likvidaciji“ znači za vas

Ista oznaka na izvodu iz APR nosi sasvim različite poruke, zavisno od toga sa koje strane stola sedite.

Ako ste vlasnik firme

Vaša odgovornost se ne završava brisanjem: kod dobrovoljne likvidacije odgovarate do iznosa primljenog ostatka, a kod prinudne potencijalno celom svojom imovinom. Pre odluke o likvidaciji uradite realan bilans, a ako je dugova više nego imovine, razgovarajte o stečaju ili reorganizaciji.

Ako ste poverilac

Imate ograničen rok da prijavite potraživanje, 30 dana po isteku 90-dnevnog oglasa. Pratite oglase na sajtu APR, potraživanje prijavite pisano i sa dokazima, i sačuvajte potvrdu prijema.

Ako ste poslovni partner ili kupac

Imajte u vidu da firma ne sme da ugovara nove poslove i da je više ne zastupa bivši direktor, već likvidacioni upravnik. Proverite u APR ko je ovlašćen da potpiše i da li posao zaista spada u završavanje započetih.

Ako ste zaposleni

Moguć je otkaz po osnovu likvidacije, ali obaveze prema zaposlenima moraju se izmiriti pre bilo kakve isplate vlasnicima. Pre okončanja postupka tražite pisani obračun zarade i ostalih potraživanja iz radnog odnosa.

Ako ste likvidacioni upravnik

Na vama je velika odgovornost.

Šest grešaka koje u praksi viđam najčešće

Gotovo svi problemi u vezi sa likvidacijom nastaju iz istog uzroka, odluka se donosi bez poštene slike o tome koliko firma zaista duguje.

1. Likvidacija kao „tihi izlaz“ za prezaduženu firmu. Vlasnici se nadaju da će likvidacija biti jednostavnija od stečaja. Ako početni bilans pokaže manjak, postupak ionako mora u stečaj, samo kasnije i uz rizik odgovornosti likvidacionog upravnika.

2. Ignorisanje obaveštenja APR. Obaveštenje o razlozima za prinudnu likvidaciju često ostane nepročitano jer niko ne prati sedište ili elektronsku poštu firme. Rok istekne, a kontrolni član ostaje lično izložen.

3. „Uspavana“ firma bez finansijskih izveštaja. Firma koja ne radi i dalje mora da predaje godišnje izveštaje. Dve propuštene godine su najčešći put u prinudnu likvidaciju.

4. Isplata vlasnicima pre poverilaca. Svaka raspodela imovine pre namirenja svih obaveza otvara prostor za odgovornost po osnovu zloupotrebe pravne ličnosti (čl. 18 ZPD).

5. Zaboravljen poreski dug. Neizmireni porezi ugašene firme ostaju evidentirani kod Poreske uprave i mogu kasnije da vam zakomplikuju život.

Zajednički imenitelj je kasno reagovanje. Firma koja svoje finansijsko stanje proverava redovno, a ne tek kada stigne obaveštenje, gotovo uvek ima više opcija, od dobrovoljne likvidacije u pravom trenutku do unapred pripremljenog plana reorganizacije.

Najčešća pitanja

Da li firma u likvidaciji može da radi?

Može da završava započete poslove, naplaćuje potraživanja, prodaje imovinu i plaća obaveze. Ne sme da započinje nove poslove koji nisu u funkciji gašenja.

Koliko traje likvidacija?

Dobrovoljna likvidacija traje najmanje oko 120 dana, jer toliko traju oglas i rok za prijave. Sporna potraživanja, prodaja nepokretnosti ili poreska kontrola mogu postupak znatno da produže.

Od obaveštenja APR do brisanja kod prinudne likvidacije prođe oko četiri meseca za neotklonjive razloge (30 + 60 + 30 dana), odnosno oko šest meseci kada je firma imala rok od 90 dana da razlog otkloni.

Može li likvidacija da se prekine?

Dobrovoljna može, odlukom članova ako su svi poverioci namireni, nijedan zaposleni nije dobio otkaz po osnovu likvidacije i nije počela isplata članovima. Prinudnu prekida jedino otvaranje stečajnog postupka.

Šta ako se poverilac pojavi posle brisanja firme?

Potraživanje može da usmeri prema bivšim članovima. Kod dobrovoljne likvidacije oni odgovaraju do visine primljenog likvidacionog ostatka, u roku od tri godine od brisanja; kod prinudne, kontrolni član odgovara neograničeno solidarno, a potraživanja prema njemu zastarevaju za tri godine od brisanja (čl. 548 ZPD). Likvidacioni upravnik takođe snosi odgovornost, da li je tog poverioca video u poslovnim knjigama.

Kako da proverim da li je firma u likvidaciji?

Na sajtu APR, u pretrazi privrednih društava, unesite matični broj ili poslovno ime i otvorite odeljak „Oglasi i obaveštenja“. Tu su i oglasi o likvidaciji i obaveštenja o razlozima za prinudnu likvidaciju.

Šta je bolje: likvidacija ili stečaj?

To nije stvar izbora, već finansijskog stanja. Ako firma može da plati sve, likvidacija je prirodan put. Ako ne može, zakon zahteva stečaj, a pravovremeno pokrenut stečaj vlasnika najčešće štiti bolje nego što bi ga štitilo čekanje na prinudnu likvidaciju.

Zaključak: oznaka je poslednja faza, a odluka se donosi ranije

„U likvidaciji“ je poslednje poglavlje u životu firme, ali ishod tog poglavlja određuje se mnogo ranije, u trenutku kada vlasnik ima poštenu sliku o odnosu imovine i obaveza. Solventna firma može dostojanstveno i uredno da se ugasi. Firma koja kasni sa izveštajima ili gomila dugove rizikuje da o njenom kraju odluči APR, a da posledice ponese vlasnik lično.

Ako razmišljate o zatvaranju firme, ako ste dobili obaveštenje APR ili ste poverilac firme u likvidaciji, korisno je da pre sledećeg koraka proverite brojeve i opcije sa nekim ko je ove postupke vodio iz prve ruke.

Kontaktirajte me za procenu da li je za vašu firmu pravi put likvidacija, stečaj ili reorganizacija.