Mogu li javna preduzeća da odu u stečaj?

Kratko: ne mogu. Ali nešto drugo je mnogo zanimljivije od toga.

Retko pominjana odredba Zakona o stečaju koja postaje presudna u sporovima oko dugova javnih preduzeća.

Šta kaže zakon

Član 14. Zakona o stečaju Srbije taksativno nabraja subjekte prema kojima se stečajni postupak ne sprovodi:

• Republika Srbija

• Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave

• Fondovi obaveznog penzijskog, invalidskog, socijalnog i zdravstvenog osiguranja

• Pravna lica čiji je osnivač država, pokrajina ili opština, a koja se isključivo ili pretežno finansiraju iz budžeta ili ustupljenih javnih prihoda

• Narodna banka Srbije

• Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti

• Javne agencije

• Banke i osiguravajuće organizacije, za njih važe posebni zakoni

Logika je razumljiva: ove institucije pružaju usluge od opšteg interesa, a njihov finansijski kolaps bi imao sistemske posledice koje daleko prevazilaze okvire jednog stečajnog postupka.

Kada javno preduzeće ipak može u stečaj

Zakon ne štiti sva javna preduzeća bezuslovno. Ključna reč u članu 14. je „pretežno".

Izuzeće od stečaja važi samo za ona pravna lica čiji je osnivač država, pokrajina ili opština, a koja se isključivo ili pretežno finansiraju iz budžeta ili ustupljenih javnih prihoda.

Ako javno preduzeće ima osnivača koji je država ili opština, ali se pretežno finansira iz:

• sopstvenih prihoda,

• tržišne prodaje usluga,

• komercijalnih ugovora ili

• naknada korisnika

ono ne uživa zaštitu od stečaja.

U praksi ovo nije retka situacija. Mnoga komunalna preduzeća, javni prevoznici ili energetska preduzeća imaju mešovitu strukturu finansiranja. Kada tržišni prihodi prevaziđu budžetske dotacije, pravni status se menja i sa njim i mogućnost pokretanja stečajnog postupka.

Ovo je tačka koju ni poverioci ni sami menadžeri javnih preduzeća često ne proveravaju. A trebalo bi jer od odgovora na pitanje „odakle pretežno dolazi novac?" zavisi koji pravni put stoji na raspolaganju kada firma prestane da plaća.

Šta se dešava sa dugovima ako nema stečaja?

Zakon nije ostavio rupe. Član 14, stav 3 propisuje:

Za obaveze pravnog lica nad kojim se ne sprovodi stečajni postupak solidarno odgovaraju njegovi osnivači, odnosno vlasnici, kao članovi ili akcionari.

Prevedeno na jezik prakse: ako opština osnuje privredno društvo koje se pretežno finansira iz budžeta, i to društvo akumulira dugove prema dobavljačima, radnicima ili kreditorima, opština kao osnivač odgovara solidarno za te obaveze.

Zakon nije zatvorio vrata odgovornosti. Samo ih je pomerio.

Zašto je ovo važno u praksi

Ova odredba se retko pominje u svakodnevnim razgovorima o stečaju. Ali u sporovima oko naplate potraživanja od javnih preduzeća ona postaje ključna tačka odbrane poverilaca.

Poverilac koji ne može da naplati potraživanje kroz stečajni postupak nije nužno bez zaštite. Put do naplate postoji ali vodi preko osnivača, a ne kroz stečajni sud.

Za poverioce

Pre nego što odustanete od naplate, proverite ko je osnivač dužnika i da li se na njega primenjuje ova odredba. Solidarna odgovornost osnivača nije teorijska konstrukcija, ona je zakonska osnova za tužbu.

Za osnivače (opštine, pokrajine, republiku)

Osnivanje pravnog lica koje se finansira iz budžeta ne znači automatski i neograničenu finansijsku slobodu tog lica. Dugovi se ne gase činjenicom da nad dužnikom nema stečaja, oni se prenose na osnivača.

Za menadžment javnih preduzeća

Odsustvo pretnje stečaja ne znači odsustvo posledica. Finansijsko upravljanje javnim preduzećem mora biti jednako odgovorno kao i u privatnom sektoru, možda i odgovornije, jer se radi o javnim sredstvima.

Poseban slučaj: banke i osiguravajuće organizacije

Banke i osiguravajuće organizacije formalno nisu izuzete na isti način, za njih postoje posebni zakoni koji uređuju postupke u slučaju finansijskih teškoća (Zakon o bankama, Zakon o osiguranju). Odredbe Zakona o stečaju primenjuju se samo u delovima koji nisu uređeni tim posebnim zakonima.

Važno razgraničenje: banka može da prođe kroz sličan postupak, ali taj postupak ima drugačija pravila, drugačije organe i drugačiju dinamiku od klasičnog privrednog stečaja.

Zaključak

Javna preduzeća, budžetski korisnici i institucije nabrojane u članu 14. ne mogu biti predmet stečajnog postupka ali samo ako se pretežno finansiraju iz budžeta. Čim ta pretpostavka prestane da važi, zaštita od stečaja nestaje.

Za ona preduzeća koja zaštitu zadržavaju, odgovornost za dugove ne nestaje. Ona se samo nalazi na drugom mestu, kod osnivača, solidarno i zakonski utemeljeno.

U sporovima oko naplate od ovakvih subjekata, upravo te dve tačke često odlučuju o ishodu.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet. Svaki slučaj je specifičan i zavisi od konkretnih okolnosti. Ako prepoznajete svoju situaciju u ovom tekstu, stojimo Vam na raspolaganju.