Razlučni poverilac u stečaju: namirenje iz druge imovine i pitanje kamate

U praksi često se polazi od pretpostavke da razlučni poverilac može biti namiren isključivo iz imovine na kojoj ima upisano pravo odvojenog namirenja.

Međutim, sudska praksa i sam tekst Zakona o stečaju pokazuju da situacija nije tako jednostavna.

Posebno zanimljiva pitanja nastaju kada:

• postoji dovoljno imovine za potpuno namirenje svih poverilaca,
• opterećena nepokretnost nije prodata,
• vodi se spor pred RGZ ili drugim organom,
• a stečajni postupak praktično stoji zbog nerešenog statusa jedne nepokretnosti.

Tada se otvara veoma važno pravno pitanje:

Da li razlučni poverilac može biti namiren iz druge imovine stečajnog dužnika?

Odgovor sudske prakse glasi: može.

Ali upravo tu nastaje još jedno mnogo ozbiljnije pitanje:

Šta se tada dešava sa kamatom razlučnog poverioca?

Šta kaže član 49. Zakona o stečaju?

Član 49. Zakona o stečaju definiše položaj razlučnih poverilaca.

Razlučni poverioci su poverioci koji imaju:

• založno pravo,
• hipoteku,
• zakonsko pravo zadržavanja,
• ili drugo pravo namirenja na određenoj stvari ili pravu.

Njihovo osnovno pravo jeste pravo prvenstvenog namirenja iz vrednosti imovine na kojoj postoji sredstvo obezbeđenja.

Ali veoma je važno razumeti jednu ključnu stvar:

Zakon govori o prvenstvenom, a ne o isključivom namirenju.

Ta razlika menja čitavu logiku pojedinih stečajnih postupaka.

U praksi se često stvara utisak da je razlučni poverilac „vezan“ isključivo za jednu nepokretnost i da bez njenog unovčenja nema mogućnosti za namirenje.

Međutim, član 49. stav 4. Zakona o stečaju pokazuje nešto sasvim drugo.

Zakon predviđa mogućnost da se razlučni poverioci namiruju i iz stečajne mase kao stečajni poverioci u određenim situacijama.

To posebno dolazi do izražaja:

• kod delimične deobe,
• kada se razlučni poverilac odrekne statusa razlučnog poverioca,
• ili kada bez svoje krivice ne može realizovati razlučno pravo.

Problem u praksi: nepokretnost nije prodata

U praksi se često dešava sledeća situacija:

• na nepokretnosti postoji hipoteka,
• vodi se postupak pred RGZ,
• postoji drugostepeni postupak,
• nepokretnost nije moguće oglasiti na prodaju,
• ali stečajni dužnik ima dovoljno druge imovine i novčanih sredstava.

Tada se postavlja veoma racionalno pitanje:

Da li ima smisla čekati godinama okončanje postupka oko jedne nepokretnosti ako postoje sredstva za potpuno namirenje svih poverilaca?

Sudska praksa sve češće zauzima stav da nema.

Cilj stečaja nije blokada postupka zbog jedne pravne prepreke, već efikasno namirenje poverilaca i završetak postupka u razumnom roku.

Razlučni poverilac i namirenje iz druge imovine

Upravo ovde dolazimo do veoma važnog pravnog i ekonomskog momenta.

Kada postoji dovoljno sredstava za potpuno namirenje svih poverilaca, razlučni poverilac može biti namiren i iz druge imovine stečajnog dužnika.

Drugim rečima:

njegovo pravo prvenstva ne znači da se postupak mora beskonačno čekati samo zbog činjenice da opterećena nepokretnost još nije unovčena.

To je veoma značajno za:

• efikasnost stečajnog postupka,
• troškove stečaja,
• trajanje postupka,
• interese ostalih poverilaca,
• i očuvanje vrednosti stečajne mase.

Ali upravo tu dolazimo do jednog od najosetljivijih pitanja u stečajnoj praksi.

Pitanje kamate, gde nastaje ključna razlika?

Nije isto da li se razlučni poverilac:

• namiruje iz prodaje opterećene stvari,
• ili iz opšte stečajne mase.

Ta razlika direktno utiče na obračun kamate.

Kada se razlučni poverilac namiruje iz opterećene stvari

Kada se proda nepokretnost ili druga stvar na kojoj postoji hipoteka ili drugo razlučno pravo, razlučni poverilac ima pravo prvenstvenog namirenja iz tih sredstava.

U toj situaciji kamata se obračunava sve do dana isplate, ali samo do visine sredstava ostvarenih prodajom te stvari.

To praktično znači:

ako je nepokretnost prodata po visokoj ceni koja pokriva:

• glavnicu,
• kamatu,
• troškove,

razlučni poverilac ima pravo da bude namiren u punom obimu iz tog fonda.

Drugim rečima:

kamata „prati“ opterećenu stvar.

Dok postoji fond sredstava nastao prodajom založene imovine, postoji mogućnost obračuna kamate do dana isplate.

Šta se dešava kada nema prodaje opterećene stvari?

Situacija postaje potpuno drugačija kada se razlučni poverilac ne namiruje iz prodaje opterećene stvari, već iz druge imovine stečajnog dužnika.

Tada on faktički ulazi u režim namirenja iz opšte stečajne mase.

A u tom režimu važe druga pravila.

Kamata nakon otvaranja stečaja više nema isti tretman kao kod individualnog namirenja iz založene stvari.

To znači da razlučni poverilac može biti:

• brže namiren,
• ali ekonomski dobiti manje.

I upravo tu nastaju ozbiljna strateška pitanja.

Da li je poveriocu uvek u interesu brzo namirenje?

Na prvi pogled odgovor deluje jednostavno.

Svaki poverilac želi što bržu naplatu.

Međutim, kod razlučnih poverilaca situacija nije uvek tako jednostavna.

Ako je vrednost opterećene nepokretnosti velika, poverilac može imati interes da insistira upravo na prodaji te nepokretnosti.

Zašto?

Zato što tada ima mogućnost:

• obračuna kamate do dana isplate,
• punijeg ekonomskog namirenja,
• i zaštite privilegovanog položaja.

Sa druge strane, namirenje iz opšte stečajne mase može značiti:

• brže zatvaranje postupka,
• manje troškove stečaja,
• ali i manji ukupni iznos koji poverilac dobija.

Interes stečajnog postupka i interes poverioca nisu uvek isti

Ovo je veoma važna tema o kojoj se retko otvoreno govori.

Interes stečajnog postupka često je:

• efikasno okončanje,
• smanjenje troškova,
• deoba raspoloživih sredstava,
• i zatvaranje postupka u razumnom roku.

Ali interes pojedinog razlučnog poverioca može biti potpuno drugačiji.

Njegov interes može biti:

• čekanje prodaje opterećene stvari,
• rast kamate do dana isplate,
• ili insistiranje na punom efektu razlučnog prava.

Upravo zbog toga su ovakve situacije među najosetljivijim pitanjima stečajne prakse.

Zašto je ova tema važna?

Ovo nije samo teorijsko pitanje.

Ono direktno utiče na:

• strategiju banaka i drugih razlučnih poverilaca,
• trajanje stečajnih postupaka,
• troškove stečaja,
• visinu namirenja,
• i ekonomsku logiku čitavog postupka.

Posebno je važno razumeti da pravo razlučnog poverioca nije samo pitanje formalnog upisa hipoteke.

To je pitanje:

• vremena,
• kamate,
• načina namirenja,
• i ukupnog ekonomskog efekta postupka.

Zaključak

Razlučni poverilac ima pravo prvenstvenog namirenja iz opterećene stvari, ali to ne znači da se u svakoj situaciji mora čekati prodaja upravo te stvari.

Kada postoji dovoljno druge imovine za potpuno namirenje svih poverilaca, sudska praksa otvara mogućnost namirenja i iz ostatka stečajne mase.

Međutim, upravo tada nastaje ključna razlika u vezi sa kamatom.

Kada se razlučni poverilac namiruje iz prodaje opterećene stvari, kamata se može obračunavati do dana isplate, do visine sredstava ostvarenih prodajom.

Kada se namiruje iz opšte stečajne mase, takav položaj više ne postoji.

I upravo zato ova pitanja nisu samo pravna tehnika.

Ona predstavljaju suštinu odnosa između:

• pravne sigurnosti,
• ekonomske logike,
• interesa poverilaca,
• i efikasnosti stečajnog postupka.

Napomena: Tekst predstavlja stručno informativni prikaz jednog dela stečajne prakse i ne predstavlja pravni savet za konkretan slučaj. Za procenu konkretnog postupka neophodna je analiza kompletne dokumentacije i stanja predmeta.