Tačka pokrića (Break-Even Point)

Tačka pokrića, poznata i kao Break-Even Point (BEP) ili prag rentabilnosti ili prelomna tačka, predstavlja jedan od najvažnijih pokazatelja u poslovnim finansijama. Ona pokazuje minimalan obim prodaje koji je potreban da preduzeće pokrije sve svoje troškove, bez ostvarivanja dobiti ili gubitka.

Drugim rečima, tačka pokrića je poslovna nula. To je trenutak u kojem su prihodi jednaki ukupnim troškovima. Ispod te tačke preduzeće posluje sa gubitkom, dok iznad nje počinje da ostvaruje dobit.

Ovaj pokazatelj je posebno važan za vlasnike firmi, direktore, finansijske menadžere i sve one koji žele da razumeju stvarnu održivost poslovanja. Nije dovoljno znati koliki je promet firme. Mnogo je važnije znati koliki promet mora da se ostvari da bi se pokrili svi troškovi.

Šta je tačka pokrića?

Tačka pokrića označava nivo poslovanja na kojem preduzeće ne ostvaruje ni dobit ni gubitak. U toj tački ukupan prihod pokriva ukupne troškove poslovanja.

Ona se može računati na dva osnovna načina:

• u jedinicama proizvoda, odnosno koliko komada proizvoda treba prodati;
• u dinarima, odnosno koliki prihod treba ostvariti.

U praksi je korisno znati oba podatka. Broj jedinica pokazuje minimalan obim prodaje, dok iznos u dinarima pokazuje minimalan prihod koji firma mora ostvariti da bi poslovala bez gubitka.

Zašto je tačka pokrića važna?

Tačka pokrića omogućava realno sagledavanje poslovanja. Firma može imati veliki promet, a ipak poslovati sa gubitkom. Razlog za to može biti previsok nivo troškova, preniska prodajna cena, slaba kontrola varijabilnih troškova ili nepovoljan odnos između prihoda i rashoda.

Kada znate tačku pokrića, možete bolje da odgovorite na pitanja kao što su:

• koliko moram da prodam da bih pokrio sve troškove;
• da li je trenutna cena proizvoda dovoljna;
• da li su fiksni troškovi previsoki;
• koliko prodaja sme da padne pre nego što firma uđe u gubitak;
• da li je novi proizvod ili usluga ekonomski opravdan;
• da li firma ima dovoljno prostora za popuste;
• koliko je poslovanje otporno na promene tržišta.

Bez ovog pokazatelja poslovne odluke se često donose na osnovu osećaja. Sa ovim pokazateljem odluke se donose na osnovu brojeva.

Fiksni troškovi

Da bi se izračunala tačka pokrića, prvo treba razumeti razliku između fiksnih i varijabilnih troškova.

Fiksni troškovi su troškovi koji se ne menjaju direktno sa obimom proizvodnje ili prodaje. Oni postoje i kada firma ne proda nijedan proizvod.

Primeri fiksnih troškova su:

• zakup poslovnog prostora;
• plate administracije i menadžmenta;
• amortizacija;
• osiguranje;
• troškovi knjigovodstva;
• osnovni troškovi održavanja;
• troškovi kancelarije;
• komunalni troškovi koji nisu direktno vezani za proizvodnju.

Ovi troškovi predstavljaju teret koji firma mora da nosi bez obzira na to da li prodaja raste ili opada.

Varijabilni troškovi

Varijabilni troškovi su troškovi koji se menjaju u zavisnosti od obima proizvodnje ili prodaje. Što firma više proizvodi ili prodaje, veći su i varijabilni troškovi.

Primeri varijabilnih troškova su:

• sirovine;
• repromaterijal;
• ambalaža;
• direktan rad u proizvodnji;
• energija vezana za proizvodnju;
• transport po jedinici proizvoda;
• prodajne provizije;
• troškovi isporuke vezani za konkretnu prodaju.

Doprinos za pokriće

Doprinos za pokriće predstavlja razliku između prodajne cene po jedinici i varijabilnog troška po jedinici.

Doprinos za pokriće = cena po jedinici − varijabilni trošak po jedinici

Ako se proizvod prodaje za 1.000 dinara, a varijabilni trošak po jedinici iznosi 600 dinara, doprinos za pokriće iznosi 400 dinara.

To znači da svaka prodata jedinica proizvoda donosi 400 dinara za pokriće fiksnih troškova. Kada se fiksni troškovi pokriju, taj iznos počinje da doprinosi ostvarivanju dobiti.

Formula za izračunavanje tačke pokrića

Tačka pokrića u jedinicama proizvoda računa se po sledećoj formuli:

Tačka pokrića = fiksni troškovi / doprinos za pokriće po jedinici

Ova formula pokazuje koliko proizvoda firma mora da proda da bi pokrila ukupne troškove poslovanja.

Primer obračuna tačke pokrića

Preduzeće ima sledeće podatke:

• Fiksni troškovi: 300.000 RSD
• Prodajna cena po jedinici: 1.000 RSD
• Varijabilni trošak po jedinici: 600 RSD

Doprinos za pokriće iznosi:

1.000 − 600 = 400 RSD

Tačka pokrića iznosi:

300.000 / 400 = 750 jedinica

To znači da preduzeće mora prodati najmanje 750 jedinica proizvoda da bi pokrilo sve troškove.

Tačka pokrića u dinarima

Kada znamo koliko jedinica treba prodati, možemo izračunati i koliki prihod treba ostvariti.

Tačka pokrića u dinarima = tačka pokrića u jedinicama × cena po jedinici

U našem primeru:

750 × 1.000 = 750.000 RSD

To znači da preduzeće mora ostvariti najmanje 750.000 dinara prihoda da bi dostiglo tačku pokrića.

Kako tumačiti rezultat?

Ako preduzeće proda više od 750 jedinica, ono počinje da ostvaruje dobit. Ako proda manje od 750 jedinica, posluje sa gubitkom jer prihod nije dovoljan da pokrije sve troškove.

Zato tačka pokrića predstavlja praktičnu granicu između stabilnog i nestabilnog poslovanja.

Tačka pokrića kao instrument upravljanja

Tačka pokrića nije samo računovodstveni pokazatelj. Ona predstavlja važan instrument upravljanja poslovanjem.

Na osnovu nje menadžment može proceniti koliko je poslovanje otporno na promene tržišta, koliko prostora postoji za odobravanje popusta kupcima i kako promene troškova utiču na profitabilnost.

Posebno je korisna prilikom donošenja odluka o investicijama, proširenju kapaciteta, uvođenju novih proizvoda i planiranju budućeg razvoja preduzeća.

Tačka pokrića i poslovni rizik

Firma koja ima nisku tačku pokrića lakše podnosi pad prihoda. Firma koja ima visoku tačku pokrića mnogo je ranjivija na promene tržišnih uslova.

U kriznim periodima, kada dolazi do pada tražnje, rasta kamata, povećanja cena energenata ili problema sa naplatom, razlika između niske i visoke tačke pokrića može biti presudna za opstanak preduzeća.

Najčešće greške u obračunu tačke pokrića

• pogrešno razvrstavanje fiksnih i varijabilnih troškova;
• zanemarivanje sezonskih oscilacija;
• neuračunavanje rabata i popusta;
• korišćenje prosečne cene koja ne odgovara stvarnoj prodaji;
• zanemarivanje rasta cena sirovina;
• nepovezivanje obračuna sa novčanim tokovima.

Tačka pokrića nije statičan podatak. Ona se menja kada se promene cene, troškovi, struktura proizvoda ili tržišni uslovi.

Zaključak

Tačka pokrića je jedan od osnovnih, ali i najkorisnijih pokazatelja poslovnih finansija.

Ona daje jednostavan odgovor na veoma važno pitanje: koliko firma mora da proda da bi pokrila sve troškove?

Bez ovog podatka teško je donositi kvalitetne odluke o cenama, troškovima, investicijama, zapošljavanju i razvoju poslovanja.

U uslovima tržišne neizvesnosti, rasta troškova i problema sa naplatom, tačka pokrića postaje važan instrument za procenu poslovne otpornosti.

Firma koja zna svoju tačku pokrića bolje razume svoje poslovanje. Firma koja je ne zna često prekasno shvati da je već ušla u zonu gubitka.