Kako pokrenuti stečaj firme u Srbiji: uslovi, predlog, dokumentacija i rokovi

Kada firma mesecima ne izmiruje obaveze, račun je u dugotrajnoj blokadi, poverioci traže naplatu, a novih izvora finansiranja nema, pitanje stečaja prestaje da bude apstraktno. Postaje vrlo konkretno poslovno pitanje.

U razgovoru sa vlasnicima firmi često nailazim na dve zablude. Prva je da je stečaj nešto što se firmi jednostavno „desi“ spolja. Druga je da otvaranjem stečaja sve automatski prestaje i da više ništa ne može da se uradi.

Ni jedno ni drugo nije sasvim tačno.

Stečaj se pokreće konkretnim predlogom pred nadležnim privrednim sudom, pod zakonom propisanim uslovima. Nakon toga sledi postupak u kome sud utvrđuje da li postoji stečajni razlog. Ako se stečaj otvori, dalji tok može voditi ka bankrotstvu, ali pod određenim uslovima i ka reorganizaciji.

Drugim rečima, stečaj nije postupak kojim vlasnik nastavlja da kontroliše firmu, ali jeste uređen pravni okvir za rešavanje situacije koja se često sama od sebe više ne može rešiti.

U nastavku objašnjavam kako se stečaj firme u Srbiji pokreće, ko može da podnese predlog, koji uslovi moraju biti ispunjeni, koji su važni rokovi i šta se dešava kada predmet dođe pred Privredni sud.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet niti garanciju bilo kakvog ishoda konkretnog postupka.

Ko može da pokrene stečaj i kada postoje uslovi

Stečajni postupak se ne otvara samo zato što firma ima finansijske probleme, posluje sa gubitkom ili joj je račun u blokadi.

Zakon o stečaju zahteva postojanje najmanje jednog stečajnog razloga.

To su:

• trajnija nesposobnost plaćanja;

• preteća nesposobnost plaćanja;

• prezaduženost;

• nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije, odnosno slučaj kada je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način.

Kod trajnije nesposobnosti plaćanja postoji jedna važna stvar koju treba pravilno razumeti.

Ona postoji ako stečajni dužnik ne može da odgovori svojim novčanim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze, ili ako potpuno obustavi sva plaćanja u neprekidnom trajanju od 30 dana.

Dakle, Zakon ne kaže da račun mora biti u blokadi 45 dana da bi automatski postojao stečajni razlog.

Dugotrajna blokada računa svakako može biti veoma važan pokazatelj finansijskog stanja firme, ali nije isto što i zakonska definicija trajnije nesposobnosti plaćanja.

Ako želite detaljnije da razumete šta se sa blokiranim računom događa kada se stečaj zaista otvori, to sam posebno objasnio u tekstu o tome kako se blokirani račun menja otvaranjem stečaja.

Zakon poznaje i posebnu pretpostavku trajnije nesposobnosti plaćanja kada poverilac u sudskom ili poreskom izvršnom postupku, sprovedenom u Srbiji, nije mogao da namiri svoje novčano potraživanje bilo kojim sredstvom izvršenja.

Preteća nesposobnost plaćanja postoji kada dužnik učini verovatnim da svoje već postojeće novčane obaveze neće moći da izmiri kada one dospeju.

Prezaduženost postoji kada je vrednost imovine stečajnog dužnika manja od njegovih obaveza.

Ko može da podnese predlog?

Predlog za pokretanje stečajnog postupka mogu podneti:

• poverilac;

• stečajni dužnik, odnosno sama firma;

• likvidacioni upravnik, u slučajevima predviđenim Zakonom o privrednim društvima.

Ovde postoji još jedna važna razlika.

Poverilac ne može da podnese predlog po svakom od navedenih stečajnih razloga. Zakon mu daje to pravo kod trajnije nesposobnosti plaćanja, nepostupanja po usvojenom planu reorganizacije i kada je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način.

Sama firma može podneti predlog ako postoji bilo koji od zakonom predviđenih stečajnih razloga.

Kod društva koje je već u likvidaciji situacija je još konkretnija. Ako se iz početnog likvidacionog bilansa ili početnog likvidacionog izveštaja utvrdi da imovina društva nije dovoljna za namirenje svih potraživanja poverilaca, likvidacioni upravnik je dužan da podnese predlog za pokretanje stečaja u roku od 15 dana.

Ako se Vaša firma već nalazi u likvidaciji ili razmišljate o njenom gašenju, detaljnije sam objasnio kada je moguća likvidacija, a kada se mora razmatrati stečaj.

Za vlasnika firme ovo je važno iz jednog praktičnog razloga.

Ako već vidite da firma objektivno više nije sposobna da uredno izmiruje obaveze, mnogo je bolje na vreme analizirati stanje imovine, dugova i poslovanja nego mesecima čekati da se problemi samo uvećavaju.

Ako niste sigurni gde se Vaša firma nalazi u odnosu na rizik od stečaja, prvi korak može biti analiza njenog finansijskog i imovinskog položaja, pre nego što donesete odluku koja kasnije može imati ozbiljne posledice.

Korak 1: Kako pripremiti predlog za pokretanje stečaja

Predlog za pokretanje stečajnog postupka podnosi se Privrednom sudu na čijem području se nalazi sedište stečajnog dužnika.

Sam predlog mora imati zakonom propisanu sadržinu.

Ako predlog podnosi poverilac, potrebno je navesti činjenice i priložiti dokumentaciju kojom se dokazuju vrsta, osnov i visina neizmirenog potraživanja.

U praksi to mogu biti:

• ugovori;

• fakture;

• presude ili druga izvršna dokumentacija;

• izvodi iz poslovnih knjiga;

• druga dokumenta kojima se može dokazati potraživanje.

Pored postojanja svog potraživanja, poverilac mora da učini verovatnim i postojanje stečajnog razloga na kome zasniva predlog.

Ako predlog podnosi sam dužnik, predlog mora da sadrži, između ostalog, spisak stečajnih i ostalih poverilaca, sa iznosima i osnovom njihovih potraživanja, kao i druge podatke koje Zakon propisuje.

Iako Zakon ne nabraja svaki finansijski dokument kao obavezni prilog uz predlog dužnika, iz mog iskustva je veoma korisno da firma pre podnošenja predloga pripremi:

• poslednje finansijske izveštaje;

• pregled imovine;

• pregled obaveza;

• spisak poverilaca;

• podatke o potraživanjima od svojih dužnika;

• podatke o zaposlenima;

• podatke o blokadama računa;

• značajnije ugovore;

• podatke o sudskim i izvršnim postupcima.

Zašto?

Zato što će ti podaci vrlo brzo biti potrebni za utvrđivanje stvarnog ekonomsko-finansijskog položaja firme.

U praksi se upravo ovde često vidi koliko je firma spremna za postupak. Poslovne knjige nisu ažurne, deo ugovora nedostaje, imovina nije pravilno evidentirana, spisak poverilaca se ne poklapa sa knjigovodstvom, a pojedini sporovi traju godinama.

Što se takve stvari ranije urede, to će početak postupka biti manje haotičan.

Korak 2: Šta se dešava kada predlog stigne u sud

Kada predlog stigne u sud, stečajni sudija najpre proverava njegovu urednost.

Ako predlog ne sadrži sve propisane elemente, predlagaču se ostavlja rok za uređenje predloga i otklanjanje nedostataka. Taj rok, prema Zakonu, ne može biti duži od osam dana.

Ako predlagač ne postupi po nalogu suda, predlog se odbacuje.

Posebno treba voditi računa o predujmu troškova postupka.

Kada sud naloži uplatu predujma, predlagač je dužan da ga uplati u roku od pet dana od prijema naloga suda. Ako predujam nije uplaćen u propisanom roku, predlog se odbacuje.

Visina predujma zavisi, između ostalog, od veličine pravnog lica, a Zakon propisuje njegove maksimalne iznose.

To je detalj koji se često zanemaruje, a može da bude razlog da postupak praktično stane pre nego što je ozbiljno počeo.

Korak 3: Prethodni stečajni postupak

Po pravilu, stečajni sudija odlučuje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka radi utvrđivanja da li postoji stečajni razlog.

Prethodni stečajni postupak može trajati najduže 30 dana od dana podnošenja predloga ovlašćenog predlagača.

Međutim, Zakon predviđa i situacije u kojima sud može otvoriti stečaj bez sprovođenja prethodnog stečajnog postupka.

To je, između ostalog, moguće kada sam stečajni dužnik podnese predlog sa potrebnim ispravama i prilozima, kada poverilac podnese predlog a dužnik prizna postojanje stečajnog razloga, kao i kada postoji zakonska pretpostavka trajnije nesposobnosti plaćanja.

Ako se vodi prethodni stečajni postupak, sud može odrediti i mere obezbeđenja radi sprečavanja otuđenja imovine, promene imovinskog položaja dužnika ili uništavanja poslovne dokumentacije.

Jedna od mogućih mera jeste imenovanje privremenog stečajnog upravnika.

Sud može ograničiti raspolaganje imovinom, kontrolisati plaćanja i preduzeti druge mere potrebne da se stanje firme ne pogorša dok se odlučuje da li postoje uslovi za otvaranje stečaja.

Upravo zato period od podnošenja predloga do odluke o otvaranju stečaja nije prazan prostor u kome se može raditi šta god se želi sa imovinom firme.

Korak 4: Ročište i odluka suda

Sud zakazuje ročište na kome se raspravlja o tome da li postoji stečajni razlog.

Ako je prethodni stečajni postupak pokrenut, to ročište se zakazuje najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predloga.

Ako prethodni stečajni postupak nije pokrenut, Zakon predviđa zakazivanje ročišta u roku od deset dana od prijema predloga.

Na ročište se pozivaju predlagač, stečajni dužnik i stečajni upravnik, ako je bio imenovan u prethodnom stečajnom postupku.

Ako sud utvrdi da stečajni razlog ne postoji, predlog će odbiti.

Ako utvrdi da su uslovi ispunjeni, donosi rešenje o otvaranju stečajnog postupka.

To je prelomni trenutak celog postupka.

Korak 5: Šta se dešava kada se stečaj otvori

Rešenjem o otvaranju stečajnog postupka sud, između ostalog:

• utvrđuje postojanje stečajnog razloga;

• imenuje stečajnog upravnika;

• poziva poverioce da prijave svoja potraživanja;

• poziva dužnike stečajnog dužnika da svoje obaveze ispune prema stečajnoj masi;

• zakazuje ispitno ročište;

• zakazuje prvo poverilačko ročište.

Pravne posledice otvaranja stečajnog postupka nastupaju danom objavljivanja oglasa o otvaranju postupka na oglasnoj tabli suda.

Otvaranjem stečaja prestaju zastupnička i upravljačka prava direktora, zastupnika, punomoćnika i organa upravljanja i nadzora stečajnog dužnika, a ta prava prelaze na stečajnog upravnika.

Ovo je naročito važno da vlasnici razumeju.

Firma i dalje postoji, ali njome više ne upravlja dotadašnja uprava na način na koji je to činila pre otvaranja stečaja.

Stečajni upravnik preuzima upravljanje poslovima i zastupanje stečajnog dužnika u granicama ovlašćenja propisanih Zakonom.

Šta se od tog trenutka zaista dešava u firmi, koje poslove upravnik preuzima i za šta odgovara detaljnije sam objasnio u tekstu o tome šta stečajni upravnik radi nakon otvaranja stečaja.

Korak 6: Prijava potraživanja poverilaca

Nakon otvaranja stečaja počinje jedna od najvažnijih faza za poverioce.

U rešenju o otvaranju stečajnog postupka sud određuje rok za prijavu potraživanja koji ne može biti kraći od 30 niti duži od 120 dana od dana objavljivanja oglasa u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Ovde postoji važna nijansa.

Ako poverilac propusti rok koji je sud odredio u rešenju, prijavu ipak može podneti nakon tog roka, ali najkasnije do isteka 120 dana od dana objavljivanja oglasa u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Međutim, tada može nastati potreba za održavanjem dopunskog ispitnog ročišta, čije troškove mora da predujmi poverilac koji je zakasnio sa prijavom.

Posle isteka 120 dana prijava se odbacuje kao neblagovremena.

Zato poveriocima uvek govorim isto: nemojte čekati poslednji rok.

Kada saznate da je nad Vašim dužnikom otvoren stečaj, odmah proverite rešenje, prikupite dokumentaciju i pripremite prijavu.

Nije dovoljno pretpostaviti da stečajni upravnik zna da Vam firma duguje novac. Potraživanje morate prijaviti na zakonom propisan način.

Kako prijava treba da izgleda, šta mora da sadrži i koja dokumentacija se uz nju prilaže detaljno sam obradio u posebnom tekstu o prijavi potraživanja u stečaju, gde se nalazi i praktičan obrazac koji možete da koristite kao osnovu.

Šta se dešava posle prijave potraživanja

Nakon isteka roka za prijavu potraživanja održava se ispitno ročište.

Na njemu se formira konačna lista prijavljenih potraživanja i utvrđuje koja potraživanja su priznata, a koja osporena.

Ali još pre toga održava se i prvo poverilačko ročište, najkasnije u roku od 40 dana od dana otvaranja stečajnog postupka.

Na tom ročištu raspravlja se o izveštaju o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika i proceni stečajnog upravnika da li postoji mogućnost reorganizacije.

Poverioci koji predstavljaju zakonom potrebnu većinu mogu već na tom ročištu odlučiti da se stečaj odmah nastavi bankrotstvom.

Ako takve odluke nema, mogućnost reorganizacije i dalje postoji, pod uslovom da ovlašćeno lice u zakonskom roku podnese plan reorganizacije i da taj plan bude usvojen na način propisan Zakonom.

Ako plan reorganizacije nije podnet u propisanom roku ili nije usvojen, sud donosi rešenje o bankrotstvu.

Zato otvaranje stečajnog postupka ne znači automatski da firma istog trenutka ide u prodaju i prestaje da posluje.

Ali isto tako, reorganizacija nije nešto što se može obećati unapred.

Da li je ona realna zavisi od imovine, obaveza, tržišne pozicije, sposobnosti firme da stvara novčani tok i, na kraju, od odnosa poverilaca prema predloženom planu.

Ako želite da vidite ceo tok postupka nakon podnošenja predloga, od otvaranja stečaja i prijave potraživanja do bankrotstva ili reorganizacije, pogledajte moj vodič o tome kako funkcioniše stečajni postupak.

Najčešće greške pri pokretanju stečaja

Iz svoje prakse izdvojio bih nekoliko grešaka koje se stalno ponavljaju.

Predugo čekanje.

Vlasnik često pokušava da „izdrži još malo“. U međuvremenu se dugovi povećavaju, kamate teku, zaposleni odlaze, kupci traže druge dobavljače, a imovina gubi vrednost.

Što se kasnije problem ozbiljno analizira, to je manje mogućnosti na raspolaganju.

Mešanje blokade računa i stečajnog razloga.

Dugotrajna blokada jeste ozbiljan signal, ali sama formulacija „firma je blokirana 45 dana“ nije zakonska definicija stečajnog razloga.

Potrebno je pravilno utvrditi koji konkretan stečajni razlog postoji.

Nepotpun predlog.

Predlog bez potrebnih podataka i dokaza može dovesti do naloga za dopunu, a ako se po nalogu suda ne postupi u ostavljenom roku, do odbacivanja predloga.

Neuplaćen predujam.

Kada sud odredi predujam, rok je kratak. Ako se ne uplati na vreme, predlog se odbacuje.

Prenošenje ili umanjivanje imovine pred stečaj.

Pokušaj da se neposredno pre stečaja imovina prenese na povezano lice, proda ispod realne vrednosti ili da se pojedini poverilac stavi u povoljniji položaj može kasnije biti predmet pobijanja.

U zavisnosti od konkretnih okolnosti, takve radnje mogu otvoriti i pitanje odgovornosti lica koja su ih preduzimala.

Ignorisanje rokova za prijavu potraživanja.

Za poverioca je ovo jedna od najskupljih grešaka.

Stečaj nije postupak u kome treba čekati da Vas neko pojedinačno podseti da prijavite potraživanje. Čim saznate da je postupak otvoren, proverite rešenje i rokove.

Zaključak

Stečaj firme u Srbiji ne počinje sam od sebe.

Počinje predlogom ovlašćenog predlagača, nakon čega sud utvrđuje da li postoji najmanje jedan zakonom propisan stečajni razlog.

Ako se postupak otvori, dotadašnja uprava gubi upravljačka i zastupnička prava, imenuje se stečajni upravnik, poverioci prijavljuju svoja potraživanja i počinje utvrđivanje stvarnog finansijskog i imovinskog položaja firme.

Dalji put može voditi ka bankrotstvu ili, kada za to postoje realni ekonomski i pravni uslovi, ka reorganizaciji.

Iz mog iskustva, najveća greška najčešće nije samo to što je firma dospela u problem.

Mnogo veća greška je kada se problem vidi, ali se mesecima ništa ne preduzima.

Što se ranije utvrdi stvarno stanje imovine, dugova, blokade, potraživanja i mogućnosti nastavka poslovanja, to je više prostora da se donese racionalna odluka.

Firma Vam je u dugotrajnoj blokadi ili više ne možete uredno da izmirujete obaveze?

Pre podnošenja predloga za stečaj važno je utvrditi da li zaista postoji stečajni razlog, kakvo je stanje imovine i obaveza i postoji li druga realna mogućnost.

Razgovor i analiza postojećeg stanja mogu Vam pomoći da pre donošenja odluke razumete gde se firma zaista nalazi i koje su opcije realno dostupne.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pravni savet za konkretan slučaj niti predstavlja garanciju ishoda bilo kog postupka.