5 ključnih razlika između likvidacije firme i stečaja koje morate znati

Likvidacija ili stečaj: pet razlika koje vlasnik firme treba da zna

„Hoću da ugasim firmu. Kako to najbrže da uradim?“ To pitanje često čujem od vlasnika privrednih društava. Međutim, već u razgovoru saznam da je račun firme u blokadi, da dobavljači čekaju isplatu ili da vrednost imovine možda nije dovoljna za sve dugove. Tada prvo moramo da odgovorimo na važnije pitanje: može li društvo da izmiri sve svoje obaveze?

Od odgovora zavisi da li je odgovarajući put dobrovoljna likvidacija ili stečaj. Ta dva postupka imaju različite uslove, pravila i posledice. U nastavku objašnjavam pet razlika koje proveravam pre nego što vlasniku predložim sledeći korak. Tekst se odnosi na privredna društva, naročito društva s ograničenom odgovornošću (DOO), a ne na brisanje preduzetnika ili prinudnu likvidaciju.

1. Da li imovina može da pokrije sve obaveze?

Dobrovoljna likvidacija sprovodi se kada društvo ima dovoljno sredstava da namiri sve svoje obaveze. Vlasnici, na primer, više ne žele da posluju, ali društvo može da izmiri poverioce pre brisanja iz registra.

Stečaj se otvara kada postoji zakonom propisan stečajni razlog. Jedan od njih je trajnija nesposobnost plaćanja: dužnik ne može da odgovori na novčanu obavezu u roku od 45 dana od njenog dospeća ili potpuno obustavi sva plaćanja u neprekidnom trajanju od 30 dana. Zakon poznaje i druge stečajne razloge, među njima prezaduženost i preteću nesposobnost plaćanja, pod uslovima koje propisuje.

Blokada računa je ozbiljan signal da stanje treba odmah proveriti, ali sama blokada od 60 dana nije poseban zakonski uslov za stečaj. Važno je utvrditi kolike su dospele obaveze, šta društvo zaista može da naplati i koliko njegova imovina vredi u odnosu na dugove.

Ako se tokom likvidacije iz početnog likvidacionog bilansa ili izveštaja utvrdi da imovina nije dovoljna za sve poverioce, likvidacioni upravnik mora da podnese sudu predlog za pokretanje stečaja u roku od 15 dana od sastavljanja tog dokumenta. Zato se sposobnost za namirenje proverava pre odluke o likvidaciji, a zatim ponovo tokom postupka.

2. Ko vodi postupak i raspolaže imovinom?

U likvidaciji odluku donose članovi društva, odnosno nadležni organ društva. Oni imenuju likvidacionog upravnika; to može biti i dotadašnji direktor. Od imenovanja, likvidacioni upravnik zastupa društvo i vodi radnje potrebne za okončanje poslovanja. Dakle, vlasnici biraju ko će voditi likvidaciju, ali likvidacioni upravnik mora da postupa u skladu sa zakonom i da štiti prava poverilaca.

U stečaju postupak vodi sud, a stečajnog upravnika imenuje stečajni sudija prema zakonskim pravilima izbora. Otvaranjem stečaja prestaju zastupnička i upravljačka prava dotadašnjeg direktora i organa društva; ta prava prelaze na stečajnog upravnika.

To je za vlasnika velika praktična razlika. Ako društvo ispunjava uslove za likvidaciju, ono može da pripremi uredan izlazak iz poslovanja. Ako postoji stečajni razlog, vlasnik ne može da zadrži kontrolu nad imovinom na štetu poverilaca.

3. Koji su rokovi i koliko postupak može da traje?

Kod likvidacije, odluka o pokretanju registruje se u APR-u, koji objavljuje oglas u trajanju od 90 dana. Poverioci mogu da prijave potraživanja najkasnije 30 dana po isteku trajanja oglasa. Zato se prijava za brisanje društva po okončanju likvidacije može podneti najranije po isteku 120 dana od objave oglasa, uz uslov da je registrovan početni likvidacioni izveštaj i da su ispunjeni ostali uslovi. Likvidacioni upravnik posebno obaveštava poznate poverioce.

Kod stečaja, sud u rešenju o otvaranju određuje rok za prijavu potraživanja. Taj rok ne može biti kraći od 30 ni duži od 120 dana od objavljivanja oglasa u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Potom slede ispitivanje prijava i, zavisno od toka postupka, unovčenje imovine i deoba ili razmatranje reorganizacije.

Za trajanje ovih postupaka (likvidacije/stečaja) ne postoji pouzdana cifra koja važi za svaku firmu. Naplata potraživanja društva, sporovi, poreske obaveze i prodaja imovine mogu značajno da pomere završetak. Rok od 120 dana u likvidaciji zato nije obećanje da će firma tada biti obrisana.

4. Kako se namiruju poverioci?

U urednoj likvidaciji cilj je da se izmire sve obaveze društva. Tek ono što nakon namirenja poverilaca ostane može se raspodeliti članovima. Ako se utvrdi prezaduženost na način predviđen zakonom, likvidacioni upravnik ne sme da nastavi sa redovnim namirivanjem pojedinih poverilaca kao da sredstava ima dovoljno; tada se primenjuju pravila o predlogu za stečaj.

U stečaju ishod naplate zavisi od sastava i vrednosti stečajne mase, troškova, vrste potraživanja i zakonskog reda namirenja. Troškovi stečajnog postupka i obaveze stečajne mase namiruju se pre stečajnih poverilaca. Zatim se poverioci razvrstavaju u isplatne redove: prvi obuhvata zakonom određeni deo potraživanja zaposlenih i doprinosa, drugi određene javne prihode, a treći ostale stečajne poverioce. Zakon predviđa i četvrti red za određena neobezbeđena potraživanja povezanih lica po osnovu zajmova. Razlučni poverioci imaju posebna pravila namirenja iz opterećene imovine.

Ako ste poverilac, u likvidaciji proverite oglas, dostavite prijavu ako je potrebna i reagujte ako je potraživanje osporeno. U stečaju proverite rešenje i oglas o otvaranju, blagovremeno prijavite potraživanje sudu i utvrdite da li imate obezbeđenje koje utiče na način namirenja.

5. Da li vlasnik ili direktor odgovara ličnom imovinom?

Ni likvidacija ni stečaj sami po sebi ne znače da član DOO ličnom imovinom plaća sve dugove društva. Ipak, pogrešno je reći da brisanjem društva svaka odgovornost nestaje.

Kod dobrovoljne likvidacije, članovi DOO solidarno odgovaraju za obaveze društva u likvidaciji i nakon njegovog brisanja do visine iznosa koji su primili iz likvidacionog ostatka (član 545. Zakona o privrednim društvima). To nije jedino pravilo: čak i član koji je tokom likvidacije savesno primio isplatu mora da je vrati ako je to potrebno za namirenje poverilaca (član 541). Isplate dobiti i raspodela imovine članovima pre namirenja svih poverilaca nisu dozvoljene (član 528).

Postoje i posebni osnovi odgovornosti koji mogu nastati tokom likvidacije. Član DOO koji primi nedopuštenu isplatu dužan je da je vrati društvu; za njen povraćaj društvu mogu neograničeno solidarno odgovarati i lica koja su je odobrila ili joj doprinela pod uslovima iz člana 185. Ako član zloupotrebi pravilo o ograničenoj odgovornosti, na primer koristi imovinu društva kao svoju ili umanji imovinu radi oštećenja poverilaca, može odgovarati za obaveze društva po članu 18. To su različiti pravni osnovi: ograničenje iz člana 545. ne predstavlja zaštitu od odgovornosti za sopstvenu zloupotrebu ili nedopuštene isplate.

Likvidacioni upravnik odgovara za štetu koju u vršenju dužnosti pričini članovima ili poveriocima (član 544). Odgovoran je i za zakonitost poslovanja društva tokom likvidacije. Ako početni likvidacioni bilans ili izveštaj pokaže prezaduženost, dužan je da u roku od 15 dana od sastavljanja tog dokumenta podnese predlog za pokretanje stečaja (čl. 532. i 539).

Prinudna likvidacija ima drugačiju posledicu. Ako društvo bude brisano u tom postupku, kontrolni član DOO može neograničeno solidarno odgovarati za njegove obaveze i nakon brisanja (član 548). To pravilo ne treba pripisivati redovno okončanoj dobrovoljnoj likvidaciji.

Kod stečaja, samo postojanje duga ili otvaranje postupka ne čini automatski vlasnika ili direktora ličnim dužnikom. Lična odgovornost može postojati po posebnom osnovu: na primer, ako je neko dao lično jemstvo ili menicu, zloupotrebio ograničenu odgovornost ili svojim protivpravnim postupanjem prouzrokovao štetu. Svaki od tih osnova mora zasebno da se ispita. Takođe, zakon propisuje konkretan rok od 15 dana za likvidacionog upravnika kada iz početnog bilansa ili izveštaja utvrdi prezaduženost; taj rok ne treba predstavljati kao opšti rok koji automatski teče za svakog direktora čim se pojave teškoće u plaćanju.

Kako da procenite koji put je pravi?

Pre odluke bih proverio četiri stvari: sve dospele i buduće obaveze, realnu naplativost potraživanja, vrednost imovine i postojeća obezbeđenja ili lične garancije. Tek tada se vidi da li društvo može uredno da izmiri poverioce ili postoji stečajni razlog.

Ako društvo može da namiri sve obaveze i vlasnici žele da ga zatvore, dobrovoljna likvidacija je put koji treba razmotriti. Ako obaveze ne može da plaća ili imovina nije dovoljna za poverioce, treba bez odlaganja ispitati stečaj i moguće načine njegovog sprovođenja, uključujući reorganizaciju tamo gde za nju postoje realni uslovi. Stečaj ne mora u svakom slučaju da znači prestanak poslovanja.

Najviše se greši u „sivoj zoni“: kada firma još posluje, ali obaveze rastu, kupci kasne s plaćanjem, a imovina na papiru izgleda vrednije nego što bi se za nju stvarno moglo dobiti. Tada nekoliko tačnih finansijskih i pravnih provera vredi više od brzog podnošenja prijave APR-u.

Ako niste sigurni u kakvom je stanju Vaše društvo, pozivam Vas na razgovor bez obaveza. Zajedno možemo da pregledamo osnovne podatke i utvrdimo koje korake treba preduzeti, uz realnu procenu rizika za društvo, poverioce i Vas lično.