Šta stečajni upravnik zaista radi: uloga i odgovornosti kroz konkretne postupke.

Stečajni upravnik: šta zaista radi, šta sme i za šta odgovara

Kada u firmu koja godinama posluje stigne rešenje o otvaranju stečaja, jedno od prvih pitanja vlasnika i direktora obično glasi:

„Ko je sada taj čovek koji upravlja mojom firmom i šta on uopšte sme da radi?“

Pitanje je potpuno opravdano.

Do juče ste donosili poslovne odluke, potpisivali ugovore, raspolagali računima i odlučivali šta će firma uraditi sutra. Otvaranjem stečaja situacija se menja praktično preko noći.

Ali stečajni upravnik nije neko ko dolazi da „kazni“ vlasnika ili direktora. Njegova uloga je određena Zakonom o stečaju. Ima veoma široka ovlašćenja, ali uz ta ovlašćenja idu i ozbiljne obaveze, kontrola i odgovornost.

U ovom tekstu želim da Vam objasnim kako to izgleda u praksi: šta stečajni upravnik radi od prvog dana, o čemu može sam da odlučuje, gde mu je potrebna saglasnost drugih organa i šta možete da uradite ako smatrate da svoj posao ne obavlja kako treba.

Bez komplikovanog pravničkog jezika. Onako kako stečaj zaista izgleda kada se uđe u firmu.

Ko postaje stečajni upravnik

Stečajnog upravnika imenuje stečajni sudija rešenjem o otvaranju stečajnog postupka.

Po pravilu, izbor se vrši metodom slučajnog odabira sa liste aktivnih licenciranih stečajnih upravnika za područje nadležnog suda.

Postoji i važan izuzetak. Ako je stečaj pokrenuo poverilac i u predlogu predložio konkretnog stečajnog upravnika u skladu sa zakonom, stečajni sudija taj predlog razmatra.

Poseban režim postoji kod pravnih lica sa većinskim javnim ili društvenim kapitalom. U tim postupcima poslove stečajnog upravnika obavlja Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, u skladu sa Zakonom o stečaju i Zakonom o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika.

Dakle, upravnik ne dolazi u firmu zato što ga je izabrao vlasnik, direktor ili najveći poverilac. Njega imenuje sud.

Šta se dešava sa direktorom kada se otvori stečaj

Ovo je verovatno najvažnija stvar koju vlasnik firme treba da razume.

Danom otvaranja stečajnog postupka prestaju zastupnička i upravljačka prava direktora, zastupnika, punomoćnika i organa upravljanja i nadzora stečajnog dužnika.

Ta prava prelaze na stečajnog upravnika.

To praktično znači da dotadašnji direktor više ne može da nastavi da vodi firmu kao da se ništa nije dogodilo. Ne može samostalno da sklapa ugovore u ime društva, raspolaže njegovom imovinom ili odlučuje o poslovanju.

I sa bankovnim računima nastupa promena.

Po otvaranju stečaja prestaju ovlašćenja lica koja su ranije raspolagala sredstvima. Na zahtev stečajnog upravnika otvara se novi račun preko kojeg se dalje vodi poslovanje stečajnog dužnika, a sredstva sa starih računa prenose se na taj račun.

To je trenutak kada kontrola nad poslovanjem zaista prelazi sa dotadašnje uprave na stečajnog upravnika.

Prvi dani: nema vremena za upoznavanje sa firmom

Jedna od specifičnosti ovog posla jeste što upravnik često ulazi u firmu o kojoj do tog dana ne zna praktično ništa.

A odluke moraju da se donose odmah.

Treba preuzeti dokumentaciju i imovinu, utvrditi šta firma poseduje, obezbediti objekte, proveriti račune i potraživanja, razgovarati sa zaposlenima, utvrditi koji poslovi ne smeju da se prekinu i sprečiti da imovina izgubi vrednost.

U jednom proizvodnom sistemu dovoljno je da se preko vikenda ne donese prava odluka o grejanju, električnoj energiji, obezbeđenju ili održavanju postrojenja pa da u ponedeljak zateknete štetu koja se meri desetinama ili stotinama hiljada evra.

Zato uloga stečajnog upravnika nije samo administrativna.

Zakon od njega zahteva da preduzme sve neophodne mere radi zaštite imovine stečajnog dužnika. Suština je jednostavna: ono što postoji u trenutku otvaranja stečaja mora se sačuvati, a gde je moguće i uvećati njegova vrednost, jer od toga zavisi namirenje poverilaca.

Popis imovine: prvih 10 i 30 dana su veoma važni

Zakon ovde propisuje konkretne rokove.

Stečajni upravnik dužan je da započne popis imovine u roku od deset dana od imenovanja, a da popis završi u roku od 30 dana od imenovanja.

Istovremeno, u roku od 30 dana od imenovanja sastavlja i plan toka stečajnog postupka sa predračunom troškova i vremenskim planom.

Početni stečajni bilans ima poseban rok: sastavlja se u roku od 30 dana od preuzimanja imovine i prava stečajnog dužnika.

To nisu beznačajni administrativni rokovi.

U prvih nekoliko nedelja upravnik treba da stekne sliku o firmi koja je ponekad poslovala decenijama.

Treba utvrditi:

• nepokretnosti;

• mašine i opremu;

• vozila;

• zalihe;

• novac;

• potraživanja od kupaca i drugih dužnika;

• udele i akcije u drugim pravnim licima;

• prava intelektualne svojine i drugu imovinu;

• obaveze i poznate poverioce.

Tek tada počinje da se vidi stvarni ekonomski položaj firme.

Nije sve što se nalazi u firmi automatski stečajna masa

Ovde u praksi često nastaje problem.

U hali se nalazi mašina.

Vlasnik firme kaže: „To nije naše.“

Dobavljač kaže: „Moja je, data je na korišćenje.“

U knjigama stoji nešto treće.

Stečajna masa, prema Zakonu o stečaju, jeste celokupna imovina stečajnog dužnika u zemlji i inostranstvu na dan otvaranja stečaja, kao i imovina koju stečajni dužnik stekne tokom postupka.

Dakle, činjenica da se neka stvar fizički nalazi u prostorijama firme ne znači automatski da pripada stečajnom dužniku.

Zato se popisuje i proverava dokumentacija.

Ako treće lice tvrdi da određena stvar pripada njemu, može postojati izlučno pravo. Izlučni poverilac ima pravo da zahteva da se stvar koja mu pripada izdvoji iz stečajne mase.

Moj savet je ovde isti bez obzira na to sa koje strane sedite:

Ne raspravljajte o vlasništvu napamet. Donesite dokumentaciju.

Ugovor, račun, dokaz o uplati, javni registar, zapisnik o primopredaji - dokumentacija rešava problem mnogo bolje od tvrdnje „svi znaju da je to moje“.

Početni stečajni bilans nije samo popis stvari

Kada se završi početna analiza, upravnik sastavlja početni stečajni bilans u kojem analizira aktivu i pasivu stečajnog dužnika.

Uz njega se priprema i izveštaj o ekonomsko-finansijskom položaju dužnika sa procenom mogućnosti reorganizacije.

To je jedan od prvih trenutaka kada poverioci dobijaju ozbiljniju sliku o tome šta ih čeka.

Da li imovine ima dovoljno?

Kolika su potraživanja?

Koliki su dugovi?

Postoji li poslovanje koje može da se nastavi?

Ima li realnih osnova za reorganizaciju ili će postupak ići prema bankrotstvu i unovčenju imovine?

U složenim predmetima upravo tada počinje da se vidi razlika između stečaja u kojem se samo popisuje ono što je zatečeno i stečaja u kojem se aktivno traži način da se sačuva vrednost.

Prijava i ispitivanje potraživanja: ko kome duguje i koliko

Ovo je deo koji najviše interesuje poverioce.

Prva važna stvar: prijava potraživanja podnosi se nadležnom sudu, a ne stečajnom upravniku.

Stečajni sudija u oglasu o otvaranju stečaja određuje rok za prijavljivanje potraživanja. Taj rok ne može biti kraći od 30 niti duži od 120 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečaja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Po isteku roka sud prijave dostavlja stečajnom upravniku.

Tada počinje jedan od najodgovornijih poslova upravnika.

Za svako prijavljeno potraživanje proverava:

• pravni osnov;

• visinu potraživanja;

• dokumentaciju kojom je potraživanje dokazano;

• isplatni red;

• eventualno razlučno ili založno pravo;

• stanje u poslovnim knjigama stečajnog dužnika.

Na osnovu toga sastavlja listu priznatih i osporenih potraživanja i redosled namirenja razlučnih i založnih poverilaca.

To nije puko prepisivanje prijava.

Ako se prizna potraživanje koje ne postoji, smanjuje se deo koji može pripasti drugim poveriocima.

Ako se bez osnova ospori stvarno potraživanje, oštećuje se poverilac koji ga je prijavio.

Zato ovaj deo postupka zahteva ozbiljno poznavanje dokumentacije i poslovanja stečajnog dužnika.

Uredna prijava potraživanja može Vam uštedeti parnicu

U praksi sam mnogo puta video da problem nije u samom potraživanju, već u dokumentaciji kojom poverilac pokušava da ga dokaže.

Jedna faktura često nije cela priča.

Ako imate ugovor, narudžbenicu, otpremnicu, dokaz o izvršenoj usluzi, IOS, priznanje duga, izvršnu ispravu ili drugu relevantnu dokumentaciju, priložite je.

Što je prijava jasnija, to je manje prostora za nepotrebni spor.

Na ispitnom ročištu utvrđuje se konačna lista priznatih i osporenih potraživanja.

Ako je Vaše potraživanje osporeno, zaključkom možete biti upućeni na parnicu, odnosno na nastavak ranije prekinutog parničnog postupka.

I ovde postoji rok koji ne smete propustiti: prema Zakonu o stečaju, poverilac koji je upućen na parnicu mora je pokrenuti, odnosno nastaviti prekinuti postupak, u roku od 15 dana od prijema odgovarajućeg zaključka, odnosno od isteka roka za medijaciju kada je medijacija sprovođena.

U stečaju rok nije formalnost.

Ponekad od jednog propuštenog roka zavisi celo potraživanje.

Prodaja imovine: upravnik ne može jednostavno da proda kome želi

Oko prodaje imovine postoji možda najviše pogrešnih predstava.

Često čujem:

„Upravnik će sada to prodati kome hoće i po kojoj ceni hoće.“

Ne može.

Po donošenju rešenja o bankrotstvu upravnik sprovodi unovčenje imovine u skladu sa Zakonom o stečaju i Nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom.

Prodaja može biti sprovedena:

• javnim nadmetanjem;

• javnim prikupljanjem ponuda;

• neposrednom pogodbom.

Ali pravila nisu ista za svaki metod i svaku vrstu imovine.

Postoje obaveze obaveštavanja suda, odbora poverilaca, razlučnih i založnih poverilaca, kao i pravila kada je potrebna njihova saglasnost.

Na primer, neposredna pogodba zahteva prethodno odobrenje odbora poverilaca, a kod određene imovine opterećene razlučnim ili založnim pravom zakon predviđa i dodatne saglasnosti.

Posebna pravila postoje i kada se prodaje stečajni dužnik kao pravno lice, celokupna imovina ili imovinska celina i kada je ponuđena cena ispod zakonom određenog nivoa u odnosu na procenjenu vrednost.

Drugim rečima, upravnik vodi prodaju, ali ne raspolaže imovinom bez pravila i bez kontrole.

Cilj nije „prodati što pre“, već sačuvati što veću vrednost

Zakon o stečaju postavlja jasan cilj: najpovoljnije kolektivno namirenje poverilaca ostvarivanjem najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine.

To je važna razlika.

Ponekad najbrža prodaja nije najbolja prodaja.

Ponekad je bolje prodati imovinsku celinu nego deset mašina pojedinačno.

Ponekad firma kao pravno lice vredi više nego zbir pojedinačnih delova imovine.

A ponekad upravo suprotno.

Tu se vidi kvalitet rada upravnika.

Nije njegov posao samo da objavi oglas i sačeka kupca. Njegov posao je da, u okvirima zakona, proceni koji način unovčenja daje najbolji rezultat za stečajnu masu i poverioce.

Kako se poverioci namiruju

Novac dobijen u stečaju ne deli se po principu „ko prvi traži, prvi dobija“.

Pre svega se namiruju troškovi stečajnog postupka, a zatim obaveze stečajne mase, u skladu sa zakonom.

Razlučni i založni poverioci imaju poseban položaj u odnosu na imovinu na kojoj postoji njihovo obezbeđenje i namiruju se iz vrednosti te imovine pod uslovima propisanim zakonom.

Za stečajne poverioce zakon potom propisuje isplatne redove.

Pojednostavljeno:

Prvi isplatni red obuhvata određena potraživanja zaposlenih i bivših zaposlenih, pre svega neisplaćene neto zarade u visini minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečaja i određene neplaćene doprinose za PIO za poslednje dve godine.

Drugi isplatni red obuhvata određena potraživanja po osnovu javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre otvaranja stečaja.

Treći isplatni red čine ostali stečajni poverioci.

Četvrti isplatni red obuhvata određena neobezbeđena potraživanja povezanih lica po osnovu zajmova i njima sličnih poslova, pod uslovima propisanim zakonom.

Poverilac nižeg reda dolazi na naplatu tek po punom namirenju poverilaca višeg reda, dok se poverioci unutar istog reda namiruju srazmerno.

Zato je pozicija poverioca mnogo bolja ako je njegovo potraživanje zakonito i blagovremeno obezbeđeno hipotekom, zalogom ili drugim odgovarajućim sredstvom obezbeđenja nego ako u stečaj uđe kao običan neobezbeđeni poverilac.

Naravno, svako obezbeđenje mora se posmatrati i sa stanovišta pravila o pobijanju pravnih radnji stečajnog dužnika.

Da li stečajni upravnik može da radi šta hoće

Ne može.

To je možda najvažnija poruka ovog teksta.

Stečajni upravnik svoje poslove obavlja samostalno, ali ih mora obavljati sa pažnjom dobrog stručnjaka, u skladu sa Zakonom o stečaju, nacionalnim standardima i Kodeksom etike.

Njegov rad kontroliše se na više nivoa.

Stečajni sudija ima ovlašćenja utvrđena Zakonom o stečaju.

Odbor poverilaca razmatra izveštaje upravnika, daje saglasnosti kada je zakon zahteva, može podnositi primedbe na njegov rad i, pod propisanim uslovima, predlagati njegovo razrešenje.

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika vrši stručni nadzor nad radom licenciranih stečajnih upravnika.

Pored toga, upravnik je dužan da podnosi tromesečne izveštaje o toku postupka i stanju stečajne mase stečajnom sudiji, odboru poverilaca i Agenciji. Ti izveštaji sadrže, između ostalog, podatke o prodatoj imovini, prilivima i odlivima novca, stanju na računima, obavezama i angažovanim stručnim licima.

Poverilac zato ne mora da bude pasivni posmatrač.

Zakon mu daje pravo na informacije o toku stečajnog postupka, imovini i upravljanju imovinom stečajnog dužnika.

Za šta stečajni upravnik lično odgovara

Ovde treba biti precizan.

Zakon ne propisuje da stečajni upravnik sopstvenom imovinom odgovara za svaku grešku koja se dogodi tokom postupka.

Ako u obavljanju svojih poslova učesnicima u postupku prouzrokuje štetu namerno ili krajnjom nepažnjom, za takvu štetu odgovara ličnom imovinom.

Postoje i posebna pravila odgovornosti za rad stručnih lica koja angažuje stečajni upravnik.

Pored toga, aktivni stečajni upravnik mora imati obavezno osiguranje od profesionalne odgovornosti sa osiguranom sumom od najmanje 30.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Odbor poverilaca može, zavisno od veličine i rizika konkretnog postupka, zahtevati i dodatno osiguranje u većem iznosu, u skladu sa zakonom.

Dakle, velika ovlašćenja prate i ozbiljna odgovornost.

Šta ako smatrate da upravnik ne radi svoj posao

Ni tada niste bez mogućnosti da reagujete.

Ako ste poverilac i smatrate da postoji konkretna nepravilnost, prvo je važno utvrditi o kakvoj se radnji radi i koji je odgovarajući pravni mehanizam.

Odbor poverilaca ima pravo da podnosi pisane primedbe stečajnom sudiji na rad stečajnog upravnika.

Zakonom su propisani i slučajevi u kojima stečajni sudija može, odnosno mora da razreši stečajnog upravnika, na primer ako ne ispunjava obaveze, ne poštuje zakonske rokove, postupa pristrasno prema pojedinim poveriocima ili ne pribavlja saglasnosti tamo gde su one zakonom obavezne.

Postoji i stručni nadzor Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.

Supervizor Agencije može ispitivati rad stečajnog upravnika po službenoj dužnosti ili po pritužbi trećeg lica, a utvrđene nepravilnosti mogu dovesti i do disciplinskog postupka.

To ne znači da svaka odluka upravnika sa kojom se poverilac ne slaže predstavlja nepravilnost.

Ali znači da rad upravnika nije van kontrole.

Ako ste vlasnik ili direktor firme u stečaju

Prva reakcija često je otpor.

To razumem.

Godinama ste stvarali firmu, zapošljavali ljude i donosili odluke, a sada Vam neko kaže da više ne upravljate njom.

Ali u toj fazi sukob sa činjenicom da je stečaj otvoren retko donosi bilo kakvu korist.

Mnogo je važnije da poslovna dokumentacija bude uredno predata, da se objasni gde se nalazi imovina, ko duguje firmi, koji ugovori još traju, gde postoje sporovi i šta od poslovanja ima realnu vrednost.

Stečajni upravnik koji prvog dana ulazi u firmu ne može za nekoliko sati znati ono što direktor i zaposleni znaju posle deset ili dvadeset godina rada.

Zato saradnja može sačuvati vrednost.

A sačuvana vrednost može značiti veću naplatu poverilaca, manje sporova, brži postupak, a ponekad i realnu mogućnost reorganizacije.

Ako ste poverilac

Nemojte očekivati da stečajni upravnik vodi Vaš predmet umesto Vas.

Upravnik mora da vodi računa o interesu stečajne mase i zakonitom kolektivnom namirenju poverilaca.

Vi morate da štitite svoje potraživanje.

To znači:

• pratite objave suda;

• prijavite potraživanje na vreme;

• priložite kompletnu dokumentaciju;

• proverite kako je potraživanje evidentirano;

• pratite ispitno ročište;

• pratite prodaju značajne imovine;

• koristite prava koja Vam zakon daje.

U stečaju pasivnost ume da bude skupa.

Stečajni upravnik nije ni direktor ni likvidator imovine po svaku cenu

Kada bih njegovu ulogu morao da objasnim u jednoj rečenici, rekao bih:

Stečajni upravnik preuzima firmu u trenutku kada su njene mogućnosti već ozbiljno sužene i mora da napravi red i iz onoga što je zatekao sačuva i ostvari najveću moguću vrednost, uz poštovanje prava svih učesnika u postupku.

Nekada to znači odmah zaštititi i obezbediti fabriku.

Nekada nastaviti određeni posao.

Nekada naplatiti veliko potraživanje koje je godinama stajalo u knjigama.

Nekada pokrenuti parnicu.

Nekada (po)vratit imovinu.

A nekada utvrditi da firma ipak ima realnu osnovu za reorganizaciju.

Zato ovaj posao nikada nisam doživljavao kao puko popunjavanje obrazaca.

Iza svakog broja u početnom stečajnom bilansu nalazi se neka poslovna odluka, imovina, radnik, poverilac ili ugovor.

A pogrešna odluka često znači izgubljenu vrednost koju kasnije više niko ne može da vrati.

Zaključak

Otvaranjem stečaja upravljačka i zastupnička prava prelaze na stečajnog upravnika, ali to ne znači da je njegova vlast neograničena.

On mora da preuzme i zaštiti imovinu, izvrši popis, sastavi početni stečajni bilans, ispita prijavljena potraživanja, upravlja stečajnom masom, sprovodi unovčenje kada za to postoje zakonski uslovi i pripremi namirenje poverilaca.

Sve to radi pod pravilima Zakona o stečaju, Nacionalnih standarda, nadzorom stečajnog sudije, poverilačkih organa i stručnim nadzorom Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.

Ako ste vlasnik ili direktor firme pred stečajem, važno je da znate šta će se dogoditi pre nego što se dogodi.

Ako ste poverilac, još je važnije da znate šta možete da uradite da zaštitite svoje potraživanje.

Iz dugogodišnje prakse mogu da kažem jedno: u stečaju se najskuplje plaćaju kašnjenje, loša dokumentacija i odluke donete bez potpune slike.

Ako je Vaša firma pred stečajem ili imate potraživanje prema firmi koja je već u stečaju, možete mi poslati kratak opis situacije. Na razgovoru možemo utvrditi gde se trenutno nalazite u postupku, koji rokovi su važni i koje mogućnosti još postoje.

Bolje je razumeti postupak dok još imate mogućnost izbora nego tek kada rokovi počnu da određuju Vaše mogućnosti.

Sadržaj je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet za konkretan slučaj.