Otvaranje stečaja i akcije: tri stvari koje se menjaju prvog dana

Šta zapravo znači biti akcionar pre stečaja, šta se menja onog dana kada se postupak otvori

Ključne poruke

• Akcija nije deo imovine firme to je pravo na ono što ostane posle svih ostalih

• Danom otvaranja stečaja akcionari gube upravljačka prava, ali ne gube vlasništvo nad akcijama

• Akcionar po osnovu akcija nije poverilac i ne prijavljuje potraživanje

• Akcije se brišu tek na kraju, ispisom iz Centralnog registra

• Vlasnici koji drže najmanje 30% kapitala imaju jednu ozbiljnu polugu: mogu podneti plan reorganizacije

Kada se nad firmom otvori stečaj, prva reakcija akcionara je gotovo uvek ista: „Da li mogu naplstiti svoje akcije?"

Odgovor je suptiliniji nego što se čini. Akcije u tom trenutku ne nestaju. One prestaju da budu upravljački instrument, prestaju da budu utrživ instrument, ali kao zapis u registru žive sve do kraja postupka.

Ono što se zaista menja jeste vaša pozicija u redu za naplatu, a ona je, iskreno, bila poslednja i pre nego što je stečaj otvoren. Stečaj je samo trenutak kada to postaje vidljivo.

Prvo: šta zapravo znači „imati akcije" pre stečaja

Ovde počinje najveći broj nesporazuma.

Akcionar nije vlasnik imovine društva. Vlasnik zgrade, mašina i zaliha je samo društvo, pravno lice. Akcionar je vlasnik udela u kapitalu, a iz tog udela izviru tri prava:

1. Upravljačko parvo - glas u skupštini, izbor organa, odlučivanje o statusnim promenama

2. Imovinsko pravo - pravo na dividendu, ako je društvo ostvari i ako skupština donese odluku o isplati

3. Rezidualno pravo - pravo na deo onoga što ostane kada društvo prestane da postoji

Ta treća stavka je ključ za razumevanje svega ostalog. Reč rezidualno znači „ono što preostane". Akcionar je po definiciji poslednji u redu: prvo se plaćaju dobavljači, banke, zaposleni, država, pa tek onda vlasnici.

Druga strana te medalje je ograničena odgovornost, akcionar po pravilu ne odgovara svojom ličnom imovinom za dugove društva. To je suština koju pravo nudi vlasnicima kapitala: ograničen rizik, ali i poslednje mesto u redu.

Dan otvaranja stečaja: šta se menja preko noći

Pravne posledice nastupaju danom objavljivanja oglasa o otvaranju postupka na oglasnoj tabli suda. Tri stvari se dešavaju gotovo istovremeno.

1. Upravljačka prava prelaze na stečajnog upravnika

Zakon o stečaju je ovde vrlo direktan. Prema članu 74, danom otvaranja stečajnog postupka prestaju zastupnička i upravljačka prava direktora, zastupnika i punomoćnika, kao i organa upravljanja i nadzornih organa stečajnog dužnika i ta prava prelaze na stečajnog upravnika.

U praksi to znači: skupština akcionara više ne odlučuje o poslovanju društva. Nema više glasanja o poslovnoj politici, o direktoru, o raspodeli dobiti. Vaš glas, koliko god akcija da imate, u tom trenutku prestaje da bude poluga upravljanja.

Uz poslovno ime dodaje se oznaka „u stečaju" (član 78), računi se gase, a otvara se novi račun preko kog posluje stečajni upravnik.

2. Akcije izlaze iz trgovanja

Ako je društvo javno i akcijama se trgovalo na Berzi, otvaranje stečaja je zakonski osnov za isključenje hartija od vrednosti sa tržišta. To je propisano Zakonom o tržištu kapitala i razrađeno Pravilima poslovanja Berze, a Berza po pravilu poništava i sve unete naloge za trgovanje.

Praktična posledica je surova i jednostavna: izlaz prodajom više ne postoji. Do juče je postojala cena, makar i niska. Od danas ne postoji tržište.

Ovo je, uzgred, i razlog zašto je za manjinske akcionare vreme mnogo važnije od prava. Prozor za izlazak zatvara se otvaranjem stečaja.

3. Akcije i dalje postoje

I pored svega navedenog, akcije se ne gase danom otvaranja stečaja.

One ostaju evidentirane kao dematerijalizovani zapis na vašem računu u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti. Vi ste i dalje zakoniti imalac, samo je skup prava koja iz tih akcija proizlaze drastično sužen.

Najčešća zabluda: „Prijaviću vrednost svojih akcija kao potraživanje"

Ne možete. I to nije formalnost, već suština.

Akcionar po osnovu akcija nije poverilac stečajnog dužnika. Poverilac je lice koje ima potraživanje prema društvu. Akcionar nema potraživanje prema društvu, on ima udeo u društvu. To su pravno dve potpuno različite stvari.

Ali i ovo je deo koji se u praksi najčešće propušta, isto lice može biti i akcionar i poverilac, po nekom drugom osnovu:

• pozajmica koju ste dali društvu, to jeste potraživanje i prijavljuje se

• dividenda o čijoj je isplati skupština već donela odluku pre otvaranja stečaja, to više nije očekivanje dobiti, već dospelo novčano potraživanje

• neisplaćena zarada ili naknada, ako ste bili i zaposleni ili angažovani

• zakupnina, ako ste društvu izdavali poslovni prostor

Sva ova potraživanja moraju se prijaviti u roku iz rešenja o otvaranju stečaja a taj rok ne može biti kraći od 30 ni duži od 120 dana od objavljivanja oglasa u „Službenom glasniku RS" (član 70). Rok je prekluzivan. Propuštenjem roka gubite svoje parvo.

Upozorenje iz prakse: ako ste vlasnik koji je firmi davao pozajmice, obratite pažnju na član 54. Potraživanja nastala u poslednje dve godine pre otvaranja stečaja po osnovu zajmova odobrenih od lica povezanih sa stečajnim dužnikom spadaju u četvrti isplatni red, dakle iza svih ostalih stečajnih poverilaca. Formalno jeste potraživanje. Realno se namiruje izuzetno retko.

Kako se priča završava: četiri scenarija

Scenario 1: Bankrotstvo (najčešći)

Imovina se unovčava, poverioci se namiruju koliko sredstava ima, postupak se zaključuje, a dužnik se briše iz Registra privrednih subjekata.

Tek tada nestaju i akcije. Centralni registar vrši ispis finansijskih instrumenata, na osnovu pravnosnažne odluke suda kojom se okončava stečajni postupak.

Za akcionara je ishod po pravilu nula. Ne zato što ga je neko preskočio, nego zato što je red za naplatu duži od raspoloživih sredstava.

Scenario 2: Prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica

Ovo je scenario koji najviše zbunjuje vlasnike, jer izgleda kao dobra vest, a za njih to nije.

Kod ove prodaje firma preživljava, zadržava pravni subjektivitet, matični broj, dozvole, ugovore. Ali kupac isplatom kupoprodajne cene postaje jedini član i stiče sva vlasnička i upravljačka prava, dok novac od prodaje ulazi u stečajnu masu i deli se poveriocima.

Rezultat: firma nastavlja da živi, dotadašnji akcionari ne. Njihove akcije prestaju da budu njihove, a od kupoprodajne cene oni ne dobijaju ništa, ona pripada poveriocima.

Scenario 3: Reorganizacija - jedini scenario u kome akcionar može da sačuva nešto

Kod reorganizacije (redovne ili unapred pripremljen plan reorganaizacije - UPPR) pravno lice se ne briše. Društvo nastavlja da posluje po usvojenom planu, a akcije u principu opstaju. O tome sam detaljno pisao https://stecaj.rs/zasto-firme-odustaju-od-uppr-spasa/

Ali oprez: plan reorganizacije vrlo često predviđa konverziju potraživanja u kapital (pretvaranje duga u vlasnički udeo poverilaca). Kada se to desi, postojeći akcionari ostaju vlasnici, samo mnogo manjeg procenta mnogo veće firme. To razvodnjavanje je često cena opstanka.

Ipak, ovde se krije jedina ozbiljna poluga koju akcionari zadržavaju posle otvaranja stečaja: prema članu 161 Zakona o stečaju, plan reorganizacije mogu podneti, pored stečajnog upravnika i poverilaca, i lica koja su vlasnici najmanje 30% kapitala stečajnog dužnika, pod uslovom da na prvom poverilačkom ročištu nije doneto rešenje o bankrotstvu.

To je ozbiljan rok i ozbiljan uslov. Prvo poverilačko ročište održava se najkasnije 40 dana od otvaranja stečaja. Ako se na njemu donese odluka o bankrotstvu, ta vrata se zatvaraju. O rokovima i troškovima podnošenja plana pisao sam detaljnije u tekstu Plan reorganizacije: ko ga podnosi, ko snosi troškove i koje rokove ne smete propustiti.

Scenario 4: Višak stečajne mase - redak, ali stvaran

Postoji i ishod u kome se svi poverioci namire u celosti, isplati se i kamata za period trajanja stečaja po članu 85. stav 3, pa i posle svega toga ostane novca.

Tada i tek tada na red dolaze vlasnici. Višak pripada osnivačima, akcionarima ili članovima d.o.o., a i preostala nerasprodata imovina može se preneti na članove društva uz sudsko rešenje.

Pravila tu nisu ista za sve: deo viška koji odgovara društvenom kapitalu ne pripada osnivačima, već se uplaćuje u budžet Republike Srbije.

Detaljno sam ovaj scenario opisao u tekstu Svi poverioci su u potpunosti namireni i šta sada. Ako ste vlasnik firme u stečaju koja ima ozbiljnu imovinu, to je tekst koji vredi pročitati pre nego što donesete bilo kakvu odluku.

Šta akcionar konkretno može da uradi

Posle otvaranja stečaja, kratka lista:

• Proverite da li pored akcija imate i potraživanje po drugom osnovu i prijavite ga u roku

• Pratite postupak, stečajni postupak je javan (član 10), podnesci i izveštaji se objavljuju

• Ako držite 30% ili više kapitala, ozbiljno i brzo razmotrite plan reorganizacije

• Ako ste bili i direktor ili član organa upravljanja, imate zakonsku obavezu saradnje i predaje dokumentacije (član 61) i izloženost ličnoj odgovornosti

Pre stečaja, mnogo duža lista, i mnogo važnija.

Jer istina je da se vlasnička pozicija ne brani u stečaju. Ona se brani 12 do 24 meseca ranije: praćenjem dana vezivanja obaveza, strukture kapitala, blokada računa (podaci NBS su javni), sudskih sporova i odliva gotovine. U trenutku kada sud otvori postupak, skup vaših opcija je već sveden na dve ili tri.

Prema podacima Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, na dan 3. jula 2026. godine u Srbiji je bilo 1.548 stečajnih postupaka u toku. U ogromnoj većini akcionari i članovi društva nisu izgubili novac na dan otvaranja stečaja, izgubili su ga mnogo ranije, samo to niko nije izneo na vreme.

Zaključak

Akcija je pravo na ostatak. Stečaj je postupak u kome se tačno utvrđuje koliki je taj ostatak.

Otvaranjem stečaja akcionaru se oduzima upravljanje, ali mu se ne oduzima vlasništvo,  ono nestaje tek brisanjem društva i ispisom akcija iz Centralnog registra. Između ta dva trenutka postoji prostor, uzak ali stvaran: reorganizacija, prijava sopstvenih potraživanja, praćenje postupka.

Taj prostor traje kratko i meri se nedeljama, ne mesecima.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet. Svaki stečajni postupak je specifičan i zavisi od konkretnih okolnosti. Ako prepoznajete svoju situaciju u ovom tekstu, stojimo Vam na raspolaganju.