Kako funkcioniše stečajni postupak: koraci, rokovi i troškovi

Ako Vaša firma već mesecima ne izlazi iz blokade, ako se računi gomilaju, a poverioci prete izvršenjem, verovatno se pitate šta zapravo znači reč koje se svi plaše, stečaj. U praksi, stečajni postupak nije kraj sveta niti trenutna zapljena svega što posedujete. To je uređena sudska procedura sa jasnim koracima i rokovima, koja može da se završi gašenjem firme, ali i njenim oporavkom kroz reorganizaciju.

U ovom tekstu objašnjavam kako stečajni postupak zaista funkcioniše, onako kako izgleda iznutra, iz ugla nekoga ko je vodio veliki broj ovakvih postupaka. Bez zastrašivanja, sa konkretnim rokovima i koracima predviđenim Zakonom o stečaju.

Šta prethodi stečaju: kada firma ispunjava uslove

Stečaj se ne otvara zato što ste jednom kasnili sa uplatom. Zakon o stečaju predviđa jasne razloge (stečajne razloge) zbog kojih se postupak može pokrenuti:

• Trajnija nesposobnost plaćanja, ako ne možete da izmirujete obaveze u roku od 45 dana od dospelosti, ili ako Vam je račun u neprekidnoj blokadi najmanje 30 dana.

• Preteća nesposobnost plaćanja, kada je jasno da nećete moći da izmirite obaveze koje dospevaju.

• Prezaduženost, kada je vrednost imovine manja od obaveza.

• Nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije.

Važno je da razumete: dugotrajna blokada računa je najčešći znak da su uslovi za stečaj već ispunjeni. To ne znači da morate čekati da poverilac pokrene postupak, kao dužnik i sami možete podneti predlog, i to je često pametniji potez.

Korak 1: Predlog za pokretanje i prethodni postupak

Postupak počinje predlogom za pokretanje stečajnog postupka koji se podnosi nadležnom privrednom sudu. Predlog može podneti:

• poverilac (uz dokaz o svom potraživanju i o stečajnom razlogu),

• dužnik (sama firma), ili

• likvidacioni upravnik ako se tokom likvidacije utvrdi prezaduženost.

Kada poverilac podnese predlog, sud sprovodi prethodni postupak u kojem se utvrđuje da li zaista postoji stečajni razlog. U ovoj fazi sud može odrediti privremenog stečajnog upravnika i mere obezbeđenja kako se imovina ne bi otuđivala.

Ako predlog podnosi sam dužnik i uz njega priloži dokaze o nesposobnosti plaćanja, prethodni postupak se često i ne sprovodi jer se stečajni razlog smatra dokazanim. To ubrzava ceo proces.

Korak 2: Rešenje o otvaranju stečaja i šta se tada dešava

Kada sud utvrdi da postoji stečajni razlog, donosi rešenje o otvaranju stečajnog postupka. Ovo je prelomni trenutak i od njega teku ključni rokovi. Rešenje se ističe na oglasnoj tabli suda i objavljuje u Službenom glasniku.

Sa otvaranjem stečaja dešava se nekoliko važnih stvari istovremeno:

• Prestaju ovlašćenja dosadašnje uprave, direktor i zastupnici gube pravo raspolaganja imovinom. Upravljanje preuzima stečajni upravnik imenovan rešenjem.

• Formira se stečajna masa, celokupna imovina firme koja služi za namirenje poverilaca.

• Zastaju sudski i izvršni postupci protiv dužnika. Poverioci više ne mogu pojedinačno da naplaćuju dug kroz izvršenje; svi se svrstavaju u stečajni postupak.

• Prestaju da se obračunavaju kamate na neobezbeđena potraživanja od dana otvaranja.

Ovo je često i olakšanje za dužnika, pritisak pojedinačnih izvršenja i telefonskih poziva poverilaca prestaje, a naplata se vodi kroz jedan uređen postupak.

Korak 3: Prijava potraživanja i ispitno ročište

Ovo je faza koja najviše zanima poverioce. Da biste kao poverilac uopšte učestvovali u namirenju, morate prijaviti svoje potraživanje.

Rokovi su ovde strogi i propušteni se ne vraćaju:

• Rok za prijavu potraživanja određuje sud u rešenju o otvaranju stečaja, i on iznosi najmanje 30, a najviše 120 dana od objavljivanja oglasa.

• Potraživanja prijavljena posle roka iz rešenja suda, a u zakonskom roku od 120 dana, mogu biti razmatrana kao naknadna, ali povlače dodatne troškove i rizik da budu odbačena ako su van roka od 120 dana.

Prijava se podnosi u pisanoj formi, sa dokazima o potraživanju (ugovori, fakture, izvršne isprave). Stečajni upravnik zatim sastavlja listu priznatih i osporenih potraživanja.

Na ispitnom ročištu sud utvrđuje koja su potraživanja priznata, a koja osporena. Ako je Vaše potraživanje osporeno, upućuju Vas na parnicu radi dokazivanja, i tu rokovi ponovo teku, 15 dana od prijema zaključka o listi priznatih i osporenih potraživanja, za pokretanje spora. Ovo je tačka na kojoj mnogi poverioci greše: ako ne postupite u roku, gubite pravo da se utvrdi njihovo potraživanje.

Korak 4: Dve moguće sudbine, bankrotstvo ili reorganizacija

Stečajni postupak ne mora da znači gašenje firme. Zakon predviđa dva osnovna toka:

Bankrotstvo (unovčenje)

Ovo je klasičan scenario u kojem se imovina firme prodaje (javnim nadmetanjem, prikupljanjem pismenih ponuda ili neposrednom pogodbom), a dobijeni novac deli poveriocima prema zakonskom redosledu. Prvo se namiruju troškovi postupka i obaveze stečajne mase, zatim obezbeđeni poverioci, pa ostali po isplatnim redovima. Po okončanju, firma se briše iz registra.

Reorganizacija

Ako firma ima realnu šansu da nastavi poslovanje i da tako poverioci prođu bolje nego kroz rasprodaju imovine, moguća je reorganizacija. Ona se sprovodi po planu reorganizacije koji predviđa način izmirenja obaveza, kroz odloženo plaćanje, otpis dela duga, konverziju duga u kapital ili druge mere.

Rokovi su i ovde ključni:

• Plan reorganizacije može se podneti uz sam predlog za pokretanje stečaja (tzv. unapred pripremljeni plan reorganizacije, UPPR), ili

• u roku od 90 dana od otvaranja stečajnog postupka.

Plan mora usvojiti odgovarajuća većina poverilaca po klasama, a zatim ga potvrđuje sud. Kada je usvojen, plan ima snagu izvršne isprave i firma nastavlja rad pod dogovorenim uslovima. Za mnoge vlasnike koji dođu na razgovor, upravo je UPPR najbolji izlaz, jer omogućava da se dug restrukturira, a da firma preživi.

Koliko traje i koliko košta stečajni postupak

Realno pitanje koje svi postavljaju. Trajanje varira: jednostavniji postupci sa malo imovine mogu se okončati za godinu do dve, dok složeni postupci sa spornim potraživanjima i vrednom imovinom traju i duže.

Što se troškova tiče, oni se namiruju iz stečajne mase, pre svih ostalih poverilaca. Obuhvataju nagradu i naknadu stečajnog upravnika, troškove suda, procene imovine, oglašavanja i vođenja postupka. Za dužnika koji sam pokreće postupak to znači da mora da izdvoji sredstva unapred za pokretanje stečajnog postupka. Kod predloga poverioca, sud će tražiti predujam za pokriće početnih troškova. O minimalnim troškovima koji opterećuju stečaj mikro pravnih lica pisao sam na blogu.

Zaključak: znanje pretvara stečaj iz pretnje u alat

Stečajni postupak nije nasumičan haos, to je procedura sa jasnim koracima: predlog, otvaranje, prijava potraživanja, ispitno ročište i, na kraju, bankrotstvo ili reorganizacija. Za dužnika, pravovremeno pokretanje znači više kontrole i realnu šansu da kroz reorganizaciju sačuva firmu. Za poverioca, poznavanje rokova za prijavu potraživanja znači razliku između naplate i praznih ruku.

Ako je Vaša firma u dugotrajnoj blokadi ili prezadužena, najgore što možete da uradite jeste da čekate. Svaki dan neaktivnosti sužava opcije koje su Vam na raspolaganju. Pozivam Vas na razgovor bez obaveza, na kojem ćemo pregledati konkretnu situaciju Vaše firme i utvrditi da li je reorganizacija moguća, koji rokovi Vas čekaju i kakav je najbolji sledeći korak. Bolje je odluku doneti sa jasnom slikom nego prepustiti da je za Vas donesu drugi.