ODBOR POVERILACA u stečaju

Kada firma ode u stečaj, mnogi poverioci zaključe da su sada sve odluke u rukama suda i stečajnog upravnika, a da njima ostaje samo da čekaju deobu. To nije tačno. Zakon o stečaju poveriocima daje organ preko koga mogu da prate, usmeravaju i, kada treba, zaustave stečajnog upravnika: odbor poverilaca.

U ovom tekstu prolazimo kroz to ko bira odbor, šta sme da odobri ili blokira, gde su granice njegovih ovlašćenja i šta se dešava kada ga stečajni upravnik zaobiđe uz jedan stvaran sudski predmet koji je završio krivičnom presudom.

Ukratko

• Odbor poverilaca je jedan od četiri organa stečajnog postupka koji u ime poverilaca radi stalno.

• Bira ga skupština poverilaca na prvom poverilačkom ročištu; ima najviše sedam članova i uvek neparan broj, a razlučni poverioci biraju svog predstavnika.

• Bez saglasnosti odbora stečajni upravnik ne može da preduzme radnje od izuzetnog značaja, kao što su zakup imovine, uzimanje kredita ili nabavka skupe opreme.

• Ćutanje je odgovor: ako odbor u roku od osam dana ne ospori predloženu radnju, smatra se da je saglasan.

• Članovi odbora odgovaraju ostalim poveriocima za štetu koju prouzrokuju namerno ili krajnjom nepažnjom.

Organi stečajnog postupka

Prema članu 17 Zakona o stečaju, organi stečajnog postupka su stečajni sudija, stečajni upravnik, skupština poverilaca i odbor poverilaca. Svaki ima svoju ulogu, a odbor je spona između poverilaca i upravnika.

Stečajni sudija je sudija privrednog suda koji otvara postupak, imenuje i razrešava stečajnog upravnika, odlučuje o primedbama na njegov rad i donosi rešenje o glavnoj deobi (čl. 18). Stečajni upravnik je licencirani profesionalac sa statusom službenog lica, koji vodi poslove i zastupa stečajnog dužnika i unovčava njegovu imovinu (čl. 19 i 27).

Skupštinu poverilaca čine svi stečajni poverioci. Ona odlučuje o bankrotstvu, bira i opoziva članove odbora i razmatra izveštaje (čl. 35 i 37). Odbor poverilaca čine izabrani predstavnici poverilaca, koji stalno nadziru rad upravnika, daju saglasnosti i mišljenja (čl. 38–42).

Ako se skupština poverilaca sastaje povremeno, odbor je njegovo radno telo koje prati postupak iz nedelje u nedelju. Ostatak teksta posvećen je upravo njemu.

Ko bira odbor i ko može da bude član

Odbor se bira na prvom poverilačkom ročištu, koje se održava najkasnije 40 dana od otvaranja stečaja (čl. 36). Stečajni sudija zatim zaključkom konstatuje koji su poverioci postali članovi (čl. 38).

Članovi iz reda stečajnih poverilaca (čl. 38)

• Bira ih skupština poverilaca, koja određuje i broj članova: najviše sedam, uvek neparan broj.

• Član može biti svaki stečajni poverilac, bez obzira na visinu potraživanja. Poverilac može da predloži sebe ili drugog poverioca.

• U obzir dolaze i razlučni poverioci, za deo potraživanja za koji učine verovatnim da će ostati nenamiren iz založene imovine (čl. 35 st. 3).

• Članovi među sobom biraju predsednika odbora.

Član iz reda razlučnih poverilaca (čl. 38a)

• Razlučni poverioci na prvom poverilačkom ročištu biraju jednog svog predstavnika u odboru.

• Glasaju srazmerno onom delu potraživanja za koji stečajni sudija proceni da je verovatno namirljiv iz opterećene imovine.

• Mogu ga razrešiti u bilo kom trenutku; ako mu prestane članstvo, novog biraju u roku od 30 dana.

Ko ne može da uđe u odbor, ili može samo ograničeno

• Lica povezana sa stečajnim dužnikom ne mogu biti članovi, osim lica koja se u okviru svoje redovne delatnosti bave davanjem kredita.

• Zaposleni i bivši zaposleni zajedno mogu imati najviše jednog člana.

• Poverioci koji su međusobno povezana lica po Zakonu o privrednim društvima mogu imati najviše jednog člana.

Šta ako se odbor ne izabere (čl. 38b)?

Tada ga formira sud: dužnost obavljaju četiri stečajna poverioca sa najvećim pojedinačnim neobezbeđenim potraživanjima i razlučni poverilac sa najvećim verovatno namirljivim potraživanjem. Ako razlučnih poverilaca nema, odbor čini pet najvećih poverilaca. Kod malih stečajeva, gde stečajnih poverilaca nema više od pet, svi su članovi odbora, a glasa se srazmerno visini potraživanja (čl. 35).

Promene u sastavu

Člana razrešava skupština poverilaca, a i stečajni sudija može da ga razreši ako ne izvršava obaveze ili je izabran suprotno zakonu. Članstvo prestaje i poveriocu čije je potraživanje u celosti osporeno, ako nije pokrenuo parnicu u roku ili je parnicu izgubio. Upražnjeno mesto odbor može da popuni kooptiranjem, do naredne sednice skupštine.

Kako odbor odlučuje

Odluka je doneta tek kada za nju glasa više od polovine svih članova odbora, a ne samo prisutnih (čl. 39). U odboru od pet članova to znači najmanje tri glasa „za“, čak i ako su na sednici samo trojica. Pri jednakom broju glasova odlučuje glas predsednika.

Ostala pravila koja vredi znati:

• Sednice zakazuje predsednik. Dužan je da to učini kada zatraži više od polovine članova ili član iz reda razlučnih poverilaca. Ako ne zakaže u roku od 15 dana, predlagači mogu sami da zakažu sednicu i predlože dnevni red.

• Stečajni upravnik dolazi samo na poziv, kada treba da pruži pojašnjenja ili se izjasni, i nema pravo glasa.

• Stečajni sudija ne može da prisustvuje sednicama odbora. Odbor je telo poverilaca, a ne produžena ruka suda.

• Zastupanje je dozvoljeno: umesto člana može da dođe i glasa, njegov zastupnik sa posebnim punomoćjem.

• Kontakt podaci su obaveza: svaki član mora sudu i stečajnom upravniku da dostavi adresu, telefon i e-mail za komunikaciju (čl. 38).

Šta odbor sme, a šta mora

Ovlašćenja odbora razbacana su po celom zakonu, ali se svode na tri poluge: saglasnost, mišljenje i nadzor. Pregled najvažnijih:

Saglasnost, bez nje nema radnje

• na radnje od izuzetnog značaja, kao što su zakup, kredit ili nabavka skupe opreme (čl. 28 i 40);

• na način čuvanja ili ulaganja gotovine, hartija od vrednosti i dragocenosti (čl. 105);

• na završni račun stečajnog dužnika (čl. 40).

Mišljenje

• o načinu unovčenja imovine, kada se prodaja ne vrši javnim nadmetanjem (čl. 40);

• o nastavku započetih poslova stečajnog dužnika (čl. 40);

• o priznavanju opravdanih manjkova utvrđenih pri inventarisanju (čl. 41).

Nadzor

• odbor prima tromesečne izveštaje upravnika i može da traži i mesečne, na teret stečajne mase (čl. 29);

• pregleda celokupnu dokumentaciju i ima uvid u zapisnike i nalaze veštaka (čl. 40 i 41);

• članovi mogu o svom trošku da angažuju stručna lica (čl. 41);

• može da zahteva dodatno osiguranje profesionalne odgovornosti upravnika za konkretan predmet (čl. 30).

Pravni lekovi i pitanja vezana za upravnika

• podnosi primedbe na rad upravnika i žalbe na rešenja sudije (čl. 41);

• predlaže razrešenje upravnika i imenovanje novog (čl. 32 i 41);

• predlaže korekciju preliminarne nagrade i izjašnjava se o konačnoj nagradi upravnika (čl. 34 i 41).

Tri ovlašćenja zaslužuju posebnu pažnju.

Primedba na rad upravnika ima kratak rok. Odbor je podnosi stečajnom sudiji u roku od pet dana od saznanja za konkretnu radnju, a sudija o njoj odlučuje u narednih pet dana, bez prava na žalbu (čl. 41). Odbor koji se sastaje jednom mesečno ovaj rok lako propusti.

Smena upravnika bez krivice. Posle ispitnog ročišta odbor može da predloži razrešenje upravnika i istovremeno imenovanje novog, i kada upravnik ništa nije pogrešio. Za to su potrebne tri četvrtine članova odbora i prethodna saglasnost skupštine poverilaca (čl. 32 st. 3). Ovo ne važi kada je upravnik (ALSU) organizacija određena posebnim zakonom.

Sopstveni stručnjak. Svaki član odbora može o svom trošku da angažuje stručna lica, na primer forenzičkog računovođu, koji analizira poslovanje pre stečaja i radnje upravnika. Upravnik je dužan da im bez odlaganja omogući pun uvid u knjige i dokumentaciju, a izveštaj ide svim članovima odbora, sudiji, upravniku i Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika (čl. 41 st. 2).

Gde su granice ovlašćenja?

Odbor ne vodi postupak i ne zastupa stečajnog dužnika, to radi stečajni upravnik (čl. 19). Odbor ne odlučuje o primedbama na rad upravnika, ne razrešava ga i ne donosi rešenje o deobi; to su ovlašćenja stečajnog sudije (čl. 18).

Radnje od izuzetnog značaja: gde odbor ima pravo veta

Najjača poluga odbora je član 28 Zakona o stečaju. Radnje koje imaju ili mogu imati značajan uticaj na stečajnu masu upravnik sme da preduzme samo uz obaveštenje sudije i saglasnost odbora poverilaca. Zakon kao primere navodi uzimanje kredita ili zajma, nabavku opreme veće vrednosti i izdavanje u zakup. Pobijanje pravnih radnji dužnika tužbom izričito nije radnja od izuzetnog značaja.

Postupak teče ovim redom:

1. Upravnik pisano obaveštava stečajnog sudiju o nameravanoj radnji najkasnije 15 dana pre njenog preduzimanja.

2. U istom roku svim članovima odbora upućuje zahtev za saglasnost.

3. U izuzetno hitnim slučajevima rok može biti kraći, ali ne kraći od tri dana, i to samo ako nijedan član odbora ne prigovori takvom roku.

4. Odbor ima osam dana da ospori predloženu radnju ili predloži drugu.

5. Ako u tom roku ne reaguje, smatra se da je saglasan.

Poslednja tačka je zamka za neaktivne odbore. Ćutanje se ne tumači kao „nismo stigli da se sastanemo“, već kao „da“. Odbor koji ne želi da neka radnja prođe mora da reaguje aktivno i u roku.

Kada se u zakup izdaje imovina opterećena hipotekom ili zalogom, potrebna je i posebna saglasnost razlučnog, odnosno založnog poverioca. I tu važi prećutna saglasnost posle osam dana, a sud taj rok može jednom da produži za najviše 30 dana ako je potrebna nova procena.

Šta se dešava kada upravnik ne traži saglasnost?

To je izričit zakonski razlog za njegovo razrešenje (čl. 32 st. 1 tač. 6). Za štetu prouzrokovanu namerno ili krajnjom nepažnjom upravnik odgovara ličnom imovinom (čl. 31). A pošto je stečajni upravnik službeno lice u smislu Krivičnog zakonika (čl. 19 st. 2), posledice mogu biti i krivične, što pokazuje sledeći predmet.

Iz prakse: zakup fabrike mimo odbora i krivična presuda

Predmet stečaja „Koncern Farmakom MB Šabac – Fabrika akumulatora Sombor“ AD najbolje pokazuje koliko saglasnost odbora nije formalnost. Činjenice su preuzete iz presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz 161/2023 od 7. marta 2023.

Šta se dogodilo

Odbor poverilaca je 29. februara 2016. dao saglasnost da se raspiše javni poziv za izdavanje celokupne imovine fabrike u zakup, putem javnog nadmetanja. Nadmetanje zakazano za 22. mart 2016. je otkazano, jer je dotadašnji zakupac tražio privremenu meru.

Umesto novog oglašavanja, stečajna upravnica je 5. aprila 2016. zaključila ugovor o zakupu sve pokretne i nepokretne imovine sa jednim beogradskim društvom, na četiri meseca i po minimalnoj ceni fiksnog dela zakupa. Za taj konkretan ugovor nije imala saglasnost odbora. Mesec dana kasnije, 4. maja, zaključila je gotovo identičan ugovor sa istim zakupcem i tek tada obavestila punomoćnika predsednika odbora. Prvi ugovor pri tome nije pomenula. Saglasnost odbora zatražila je naknadno, 6. maja.

Odbrana i stav suda

Odbrana je tvrdila da je saglasnost od 29. februara pokrivala sve radnje u vezi sa zakupom. Sudovi to nisu prihvatili: saglasnost za raspisivanje javnog poziva nije saglasnost za ugovor zaključen mimo nadmetanja. Vrhovni kasacioni sud je naglasio da je zakup radnja od izuzetnog značaja iz člana 28, za koju odbor saglasnost nije dao, i da nije poštovan ni zakonski postupak javnog nadmetanja. Time je zakupcu pribavljena korist, što čini krivično delo zloupotrebe službenog položaja (čl. 359 st. 1 KZ).

Tok postupka

Viši sud u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, presudom K-Po4 37/2022 od 9. maja 2022. oglasio je upravnicu krivom. Izrekao joj je uslovnu osudu od osam meseci zatvora, uz proveru od dve godine, i zabranu obavljanja dužnosti stečajnog upravnika u trajanju od pet godina.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Kž1 528/22 od 26. oktobra 2022. zabranu smanjio na dve godine, a u ostalom delu potvrdio prvostepenu presudu. Vrhovni kasacioni sud je 7. marta 2023. zahtev za zaštitu zakonitosti delom odbio kao neosnovan, a delom odbacio kao nedozvoljen.

Pouke za stečajne upravnike

• Saglasnost važi za konkretnu radnju, pod konkretnim uslovima. Kada se okolnosti promene, potrebna je nova saglasnost.

• Naknadna saglasnost ne "leči" radnju koja je već preduzeta bez nje.

• Pritisak trećih lica rešava se obraćanjem stečajnom sudiji i odboru, a ne popuštanjem.

Pouke za članove odbora

• Saglasnost dajte pisano i precizno: koja radnja, pod kojim uslovima, do kada važi.

• Pratite šta se posle saglasnosti zaista dogodilo; tromesečni izveštaj mora da sadrži spisak otuđene imovine i novčanih tokova (čl. 29).

• Kada saznate za radnju mimo odbora, rok za primedbu sudiji je samo pet dana.

Odgovornost i troškovi: članstvo nije samo počast

Članovi odbora odgovaraju za štetu koju svojim radom prouzrokuju ostalim poveriocima, ako su postupali namerno ili krajnjom nepažnjom (čl. 41). Član odbora zastupa interese svih poverilaca, a ne samo svoje potraživanje.

Za rad u odboru ne dobija se nagrada. Predsednik i članovi imaju pravo samo na naknadu stvarnih i nužnih troškova, koju na obrazložen zahtev odobrava stečajni sudija; ta naknada je trošak stečajnog postupka (čl. 42). Kopije dokumentacije i angažovanje sopstvenih stručnjaka plaćaju se iz sopstvenog džepa (čl. 40 i 41), a mesečne izveštaje koje odbor traži od upravnika plaća stečajna masa (čl. 29).

Kontrolna lista za člana odbora poverilaca

Ako ste izabrani u odbor, ovo su koraci koji vas štite i čine odbor stvarno korisnim:

• Odmah dostavite sudu i stečajnom upravniku adresu, telefon i e-mail za komunikaciju.

• Unesite u kalendar ključne rokove: 8 dana za reakciju na zahtev za saglasnost, 5 dana za primedbu sudiji, 15 dana za zakazivanje sednice na zahtev članova.

• Čitajte tromesečne izveštaje upravnika: stižu u roku od 20 dana po isteku tromesečja i objavljuju se na sajtu Agencije za licenciranje stečajnih upravnika (čl. 29).

• Dok traje aktivno unovčenje imovine, tražite mesečne izveštaje.

• Saglasnost dajte pisano, sa jasno navedenom radnjom, uslovima i rokom važenja.

• Vodite zapisnik sa svake sednice i čuvajte prepisku sa upravnikom.

• Kod velike stečajne mase razmotrite zahtev za dodatno osiguranje profesionalne odgovornosti upravnika (čl. 30).

• Ako ne možete da prisustvujete sednici, ovlastite zastupnika posebnim punomoćjem.

Česta pitanja

Može li mali poverilac da bude član odbora?

Može. Zakon izričito kaže da članovi mogu biti stečajni poverioci bez obzira na visinu potraživanja (čl. 38). Glasanje na skupštini je, međutim, srazmerno potraživanjima, pa je za izbor potrebna podrška većih poverilaca.

Može li odbor sam da smeni stečajnog upravnika?

Ne može sam. Odbor predlaže razrešenje, a odluku donosi stečajni sudija (čl. 32). Posle ispitnog ročišta predlog tri četvrtine članova, uz saglasnost skupštine, dovoljan je i bez dokazane greške upravnika.

Odlučuje li odbor o prodaji imovine?

Kada se prodaja vrši javnim nadmetanjem, odbor nema pravo veta na sam način prodaje. Kada se prodaja ne vrši javnim nadmetanjem, odbor daje mišljenje (čl. 40). Saglasnost je potrebna za radnje od izuzetnog značaja i na završni račun.

Šta ako odbor ne odgovori na zahtev upravnika?

Posle osam dana bez osporavanja ili predloga druge radnje smatra se da je odbor saglasan (čl. 28).

Da li član odbora dobija novac za rad?

Ne. Ima pravo samo na naknadu stvarnih i nužnih troškova, koju odobrava stečajni sudija (čl. 42).

Može li stečajni sudija da dođe na sednicu odbora?

Ne može (čl. 39). Upravnik dolazi samo na poziv odbora i nema pravo glasa.

Zaključak: odbor je onoliko jak koliko je aktivan

Zakon je odboru poverilaca dao ozbiljne alate: pravo veta na velike radnje, pristup svoj dokumentaciji, sopstvene stručnjake i mogućnost da promeni upravnika. Ti alati vrede samo ako ih neko koristi u roku. Pasivan odbor prećutno odobrava sve, a aktivan odbor je najbolja garancija da će stečajna masa biti unovčena po najboljoj ceni.

Za stečajnog upravnika, dobar odbor nije prepreka nego zaštita. Svaka radnja od izuzetnog značaja sa jasnom, pisanom saglasnošću odbora čuva i masu i upravnika.

Ako ste poverilac u stečajnom postupku, upravo ste izabrani u odbor ili niste sigurni kako da procenite predlog koji vam je upravnik poslao na saglasnost, slobodno se javite. Rado ću vam pomoći da svoja prava iskoristite na vreme.

Povezani tekstovi: Vodič kroz stečaj d.o.o. · Koliko traje stečajni postupak u Srbiji · Višak stečajne mase: šta se dešava kada su svi poverioci namireni