Koliko traje stečaj u Srbiji?

Koliko traje stečaj? Pravo pitanje glasi drugačije

Jedno od prvih pitanja koje mi vlasnik ili direktor firme postavi kada razgovaramo o mogućem stečaju jeste:

„Koliko će ovo trajati?“

To je potpuno razumljivo pitanje. Vlasnika ne zanima prvenstveno koliko je prosečno trajao neki drugi stečaj pre pet ili deset godina. Njega zanima koliko bi mogao da traje njegov postupak ako ga otvori danas.

Na to pitanje ne postoji odgovor u mesecima ili godinama koji bi unapred bio pouzdan.

Stečaj može biti relativno kratak i uredan postupak, ali može trajati i godinama. Razlika često ne nastaje tek kada sud otvori stečaj. Ona se stvara mnogo ranije, dok firma još posluje, dok se vodi računovodstvo, sređuje ili ne sređuje dokumentacija, upisuje imovina, zaključuju ugovori i donose odluke o tome kada će se reagovati na finansijske probleme.

Zato bih pitanje „koliko traje stečaj?“ preformulisao u:

„U kakvom stanju firma ulazi u stečaj i koliko je za njega pripremljena?“

Odgovor na to pitanje često mnogo više govori o budućem trajanju postupka nego bilo koji statistički prosek.

Šta kaže Zakon o stečaju

Zakon o stečaju ne propisuje krajnji rok u kojem svaki stečajni postupak mora biti završen.

Član 8 propisuje da je stečajni postupak hitan i da u njemu nije dozvoljen zastoj ni prekid. Član 5 polazi od načela da se poveriocima omogući najpovoljnije kolektivno namirenje, uz ostvarivanje najveće moguće vrednosti imovine stečajnog dužnika i što manje troškove.

Zakon, dakle, određuje način na koji postupak treba voditi, ali ne može unapred odrediti koliko će vremena biti potrebno da se reše svi problemi jedne konkretne firme.

Rokovi koji postoje za pojedine radnje

Za pojedine radnje rokovi ipak postoje:

• Postupak počinje predlogom. Stečajni sudija u roku od tri dana odlučuje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka (član 60), koji može trajati najviše 30 dana od podnošenja predloga (član 67).

• Ročište o otvaranju stečaja zakazuje se najkasnije 30 dana od podnošenja predloga, a ako prethodnog postupka nema, u roku od deset dana (član 68).

• Kada je stečaj otvoren, stečajni upravnik započinje popis imovine u roku od deset dana od imenovanja i završava ga u zakonom predviđenom roku. Sastavlja se i plan toka stečajnog postupka sa predračunom troškova i vremenskim planom (član 27).

• Prvo poverilačko ročište održava se najkasnije 40 dana od otvaranja stečaja (član 36).

• Poverioci prijavljuju svoja potraživanja u roku određenom rešenjem o otvaranju stečaja, koji ne može biti kraći od 30 niti duži od 120 dana od objavljivanja oglasa (član 70), a zatim sledi ispitivanje prijavljenih potraživanja (član 72).

Zakon je, dakle, početak postupka prilično precizno uredio. Problem sa procenom trajanja nastaje kasnije.

Pravi odgovor počinje stanjem firme na dan otvaranja stečaja

Dve firme mogu istog dana ući u stečaj pred istim sudom i po istom zakonu, a da se jedan postupak završi relativno brzo, dok drugi traje godinama. Razlika može biti ogromna.

Prva firma, uredna i pripremljena

Zamislimo prvu firmu:

• Poslovne knjige su uredne, a dokumentacija postoji.

• Imovina je evidentirana i upisana u javne registre.

• Zna se gde se nalaze nepokretnosti, oprema, vozila i zalihe.

• Postoji tačan spisak kupaca i dobavljača.

• Potraživanja i obaveze mogu se proveriti.

• Direktor i računovođa odmah predaju dokumentaciju i sarađuju sa stečajnim upravnikom.

U takvom predmetu veoma brzo može da se utvrdi šta čini stečajnu masu, ko su poverioci i šta može da se unovčava.

Druga firma, nesređena i rizična

A sada zamislimo drugu firmu:

• Poslovne knjige nisu ažurne, a deo dokumentacije nedostaje.

• U računovodstvu postoji imovina koje fizički nema, dok firma koristi nekretnine koje nisu pravilno upisane.

• Postoje stari ugovori, nerešeni vlasnički odnosi, pozajmice povezanim licima, sporna potraživanja i sudski postupci.

Stečajni upravnik tada najpre mora da utvrđuje šta firma uopšte poseduje i šta se sa njenom imovinom događalo pre otvaranja stečaja.

To nije ista početna pozicija. Zbog toga trajanje stečaja u velikoj meri počinje da se određuje pre njegovog otvaranja.

Statistika objašnjava prošlost, ali ne predviđa Vaš stečaj

Postoje statistički podaci o trajanju stečajnih postupaka u Srbiji i oni su korisni za sagledavanje funkcionisanja sistema u celini. Ali sa njima treba biti oprezan kada pokušavamo da odgovorimo vlasniku firme na pitanje koliko će trajati njegov budući postupak.

Statistika objedinjuje veoma različite predmete. U njoj se nalaze jednostavni stečajevi malih privatnih društava, ali i veoma složeni postupci velikih sistema, bivših društvenih preduzeća, firmi sa hiljadama poverilaca, nesređenim vlasničkim odnosima, imovinom na različitim lokacijama i sporovima koji mogu trajati godinama.

Zbog toga statistički podatak govori šta se do sada dešavalo sa velikim brojem različitih postupaka. On ne govori koliko će trajati konkretan stečaj koji se otvara danas. To je važna razlika.

Najsloženiji predmeti po sili zakona

Posebno treba imati u vidu da Agencija za licenciranje stečajnih upravnika u određenim postupcima, po samom zakonu, preuzima predmete koji su po svojoj prirodi među najsloženijima.

Reč je često o velikim sistemima, bivšim društvenim preduzećima, velikom broju zaposlenih i poverilaca, imovini na različitim teritorijama, nerešenim imovinskim odnosima i sporovima koji imaju dugu istoriju.

Zato trajanje takvih postupaka treba posmatrati prvenstveno kroz složenost samog predmeta, a ne kroz pitanje ko tim predmetom upravlja. Iz sopstvenog iskustva mogu da kažem da u najtežim stečajevima problem veoma retko ima samo jedan uzrok.

Šta najviše produžava stečaj

Nekoliko stvari iz prakse posebno utiče na trajanje postupka.

1. Nesređena dokumentacija

Ako upravnik ne može brzo da dobije poslovne knjige, ugovore, evidencije, podatke o potraživanjima, obavezama i imovini, vreme se troši na rekonstrukciju onoga što je moralo biti poznato prvog dana.

Ponekad je potrebno mesecima utvrđivati podatke koje je firma mogla da pripremi pre podnošenja predloga za stečaj.

2. Nerešeni imovinski odnosi

Imovina možda postoji, ali to ne znači da odmah može biti prodata. Objekat može biti neupisan, zemljište može imati nerešene vlasničke odnose, podaci u katastru mogu biti neusaglašeni sa stvarnim stanjem, a na imovini mogu postojati različita prava trećih lica.

Dok se takvi problemi ne reše, prodaja može biti veoma otežana.

3. Sudski sporovi

Ovo je jedan od najvažnijih razloga zbog kojih pojedini stečajevi dugo traju. Ako je veliko potraživanje osporeno, ako se vodi spor oko vlasništva nad značajnom imovinom ili postupak za pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika, konačan ishod stečaja može zavisiti od sudske odluke.

Imao sam predmet koji je trajao duže od dvanaest godina, a jedna od parnica u okviru tog predmeta trajala je duže od deset godina.

Stečajni upravnik ne može zaključiti predmet ako prethodno mora da sačeka pravnosnažan odgovor na pitanje od kojeg zavisi stečajna masa ili namirenje poverilaca.

4. Imovina za koju nema kupca

Stečajni upravnik može pripremiti prodaju, izvršiti procenu, oglasiti imovinu i sprovesti postupak u skladu sa zakonom. Ali ne može stvoriti tržište koje ne postoji.

Industrijski kompleks, specijalizovana oprema ili nepokretnost na lokaciji za koju nema interesovanja kupaca mogu zahtevati više pokušaja prodaje. Svaki novi krug znači dodatno vreme.

5. Imovina van Srbije

Poseban problem mogu predstavljati prava i imovina u drugim državama, naročito kada potiču još iz vremena bivše Jugoslavije.

Imao sam predmet u kojem je deo imovine bio u Hrvatskoj. Na papiru je predstavljao deo imovine stečajnog dužnika, ali je mogućnost stvarnog raspolaganja takvom imovinom bila sasvim drugo pitanje.

U takvoj situaciji dužina postupka ne govori mnogo o efikasnosti stečajnog upravnika. Ona govori o složenosti pravnog problema koji treba rešiti.

Šta vlasnik firme može da uradi pre otvaranja stečaja

Ovo je, po mom mišljenju, najvažniji deo cele priče.

Ako već postoji realna mogućnost da firma mora u stečaj, ne treba čekati dan kada će rešenje suda stići na adresu. Za stečaj se može pripremiti.

To ne znači sklanjanje imovine, favorizovanje pojedinih poverilaca ili preduzimanje bilo koje radnje kojom bi se ostali poverioci doveli u lošiji položaj. Naprotiv.

Priprema znači da stvarno stanje firme bude jasno, dokumentovano i proverljivo.

Lista pripreme pre podnošenja predloga

Pre podnošenja predloga trebalo bi, koliko je moguće:

• srediti poslovne knjige;

• uskladiti računovodstveno i stvarno stanje imovine;

• prikupiti ugovore i dokumentaciju;

• napraviti tačan pregled poverilaca i potraživanja;

• proveriti stanje nepokretnosti u katastru;

• evidentirati sudske sporove;

• prikupiti podatke o zalogama i drugim teretima;

• obezbediti pristup računovodstvenim i poslovnim programima;

• utvrditi gde se fizički nalazi imovina društva;

• analizirati da li postoji osnov za reorganizaciju umesto bankrotstva.

Stečaj u koji firma uđe organizovano nije isti kao stečaj u kojem se prvih nekoliko meseci traže papiri, imovina i ljudi koji jedini znaju šta se u firmi događalo.

Saradnja sa stečajnim upravnikom nije formalnost

Nakon otvaranja stečaja bivši organi upravljanja više ne upravljaju društvom, ali njihova saradnja može biti veoma važna za brzinu postupka.

Predaja poslovnih knjiga, pečata, šifara, dokumentacije i pristupa računovodstvenom softveru ne bi trebalo da bude višenedeljni proces.

Što upravnik ranije dobije pouzdanu sliku o firmi, ranije može da odlučuje o naplati potraživanja, čuvanju i prodaji imovine, završavanju započetih poslova i drugim merama.

Član 61 Zakona upravo zato uređuje obaveze predaje dokumentacije i saradnje nakon otvaranja postupka. Nije cilj da stečajni upravnik mesecima istražuje ono što mu je bivši direktor mogao pokazati prvog dana.

Može li se unapred proceniti koliko će konkretan stečaj trajati?

Može, ali ne precizno u mesec.

Pre otvaranja postupka može se izvršiti analiza firme i identifikovati šta bi moglo da predstavlja prepreku brzom sprovođenju stečaja.

Posebno bih posmatrao pet oblasti:

• Dokumentaciju, da li su poslovne knjige kompletne i ažurne?

• Imovinu, da li znamo šta firma poseduje i da li je vlasništvo nesporno?

• Poverioce, postoji li jasan i usaglašen pregled obaveza?

• Sporove, postoje li parnice koje mogu uticati na stečajnu masu ili raspodelu novca?

• Tržište za imovinu, postoji li realna mogućnost da se imovina proda u razumnom roku?

Ako su odgovori na ova pitanja povoljni, postoji dobra osnova da postupak bude efikasniji. Ako već pre otvaranja vidimo problem u nekoliko oblasti, treba računati da stečaj može biti znatno složeniji.

To je mnogo korisnija procena od pozivanja na opšti statistički prosek.

Nije svaki finansijski problem razlog da se čeka stečaj

Postoji još jedan razlog zbog kojeg je važno reagovati na vreme.

Nekada analiza pokaže da firma još ima održivo poslovanje, tržište i mogućnost da servisira obaveze ako se one drugačije strukturiraju. Tada treba razmotriti reorganizaciju.

Stečaj ne treba posmatrati kao cilj, već kao jedan od mogućih načina rešavanja finansijskih problema. Ako postoji održivo poslovno jezgro, pravovremena reorganizacija može sačuvati mnogo veću vrednost nego kasnija prodaja pojedinačne imovine.

Zato je najvažnije odluke donositi dok vlasnik i firma još imaju mogućnost izbora.

Ako ste poverilac, trajanje je važno i zbog naplate

Poverioca pitanje trajanja stečaja interesuje iz drugog razloga. Njega zanima:

„Kada ću dobiti svoj novac?“

Odgovor zavisi od toga kakvo potraživanje ima, kojoj kategoriji poverilaca pripada, kakva je imovina stečajnog dužnika i kada će ona biti unovčena.

Zato poverilac ne treba samo da čeka. Potraživanje treba uredno i blagovremeno prijaviti. Prijava podneta po isteku krajnjeg zakonskog roka odbacuje se kao neblagovremena (član 111).

Poverioci mogu da se uključe i kroz organe poverilaca, prate tromesečne izveštaje stečajnog upravnika i koriste prava koja im Zakon daje. Stečaj je kolektivni postupak i aktivan poverilac ima znatno bolji pregled onoga što se u njemu događa.

Postoji li maksimalan rok trajanja stečaja?

Ne postoji.

Zakon nalaže hitnost postupka i propisuje rokove za pojedine radnje, ali ne određuje datum do kojeg svaki stečaj mora biti zaključen. To bi praktično bilo teško i propisati.

Sud ne može unapred znati koliko će trajati buduća parnica, koliko puta će biti potrebno oglašavati imovinu niti koliko će vremena biti potrebno da se reše složeni vlasnički odnosi.

Zakon ipak predviđa mehanizme kojima se sprečava neopravdana neaktivnost. Između ostalog, član 32 uređuje mogućnost razrešenja stečajnog upravnika, uključujući situaciju kada u propisanom periodu nisu preduzete mere za unovčenje imovine.

Dakle, ne postoji krajnji rok za stečaj, ali to ne znači da postupak može opravdano da stoji bez aktivnosti.

Zaključak: brzina stečaja počinje pre stečaja

Kada me neko pita: „Koliko će trajati moj stečaj?“ ne bih mu odgovorio statistikom. Najpre bih pogledao njegovu firmu.

• Da li su knjige uredne?

• Da li je imovina popisana i upisana?

• Da li postoje veliki sporovi?

• Da li znamo ko su poverioci?

• Da li postoji tržište za imovinu?

• Da li su direktor, vlasnik i računovođa spremni da odmah predaju dokumentaciju?

Tek tada možemo ozbiljno razgovarati o tome da li pred sobom imamo relativno jednostavan ili veoma složen stečaj.

Statistika nam govori šta se dešavalo u prošlosti.

Stanje konkretne firme govori mnogo više o tome šta možemo očekivati u budućnosti.

Zato je moja poruka vlasnicima i direktorima jednostavna: ako već vidite da firma ima ozbiljne probleme sa likvidnošću, ne čekajte da stečaj postane posledica događaja koje više ne možete da kontrolišete.

Pripremite firmu, sagledajte mogućnosti i donesite odluku dok još postoji izbor između nastavka poslovanja, reorganizacije i uredno pripremljenog stečaja.

Dobro pripremljen stečaj ne mora biti dug stečaj.

Ako želite da pre otvaranja postupka procenimo u kakvom stanju bi Vaša firma ušla u stečaj i gde se nalaze mogući problemi koji bi ga mogli produžiti, možete mi se obratiti za konsultaciju.