5 koraka kako se blokirani račun deblokira kroz stečaj

Kada je račun firme mesecima u blokadi, svaki priliv sredstava odmah odlazi na naplatu dugovanja po redosledu prinudne naplate. Poslovanje praktično staje: ne možete da platite dobavljača, ne možete da isplatite zaradu, a novi partneri Vas zaobilaze čim vide da ste u blokadi. U toj situaciji mnogi vlasnici traže način da račun "oslobode" i nastave dalje. Istina je nešto drugačija, ali za mnoge firme ipak povoljna: otvaranje stečajnog postupka po sili zakona zaustavlja prinudnu naplatu i prekida blokadu koju sprovodi Narodna banka Srbije.

U ovom tekstu objašnjavam, iz ugla nekoga ko je vodio veliki broj postupaka, šta se zaista dešava sa blokiranim računom kada se otvori stečaj, koje korake treba da preduzmete i koji rokovi teku od momenta kada sud donese rešenje.

Šta se zapravo dešava sa blokiranim računom u stečaju

Važno je da odmah razjasnimo jednu čestu zabludu. Stečaj ne "deblokira" Vaš račun tako da nastavite da poslujete kao pre. Ono što se dešava jeste da otvaranjem stečajnog postupka prestaju sve radnje prinudne naplate prema stečajnom dužniku. Rešenja o izvršenju, menice, nalozi poverilaca u prinudnoj naplati, sve to se zaustavlja.

Po Zakonu o stečaju, danom otvaranja postupka gasi se dotadašnji režim blokade, ali istovremeno prestaje i pravo Vas kao vlasnika ili direktora da samostalno raspolažete sredstvima. Upravljanje prelazi na stečajnog upravnika. Sredstva sa računa i ceo dalji platni promet vode se preko posebnog računa koji je otvorio stečajni upravnik.

Drugim rečima: blokada u smislu prinudne naplate pojedinačnih poverilaca prestaje, ali sredstva firme sada služe da se svi poverioci namire ravnopravno, po zakonom utvrđenim isplatnim redovima. To je i suština stečaja, sprečava se da onaj poverilac koji je prvi "stigao" na račun naplati sve, dok ostali ostanu praznih ruku.

Korak 1: Procena da li je stečaj pravo rešenje

Pre nego što bilo šta podnesete sudu, treba trezveno da procenite u kojoj ste situaciji. Blokada računa sama po sebi nije razlog za stečaj, razlog je trajnija nesposobnost plaćanja.

Zakon predviđa da se stečajni razlog (trajnija nesposobnost plaćanja) ako je račun dužnika neprekidno u blokadi duže od 30 dana. Ako je Vaša firma u toj situaciji, formalni uslov za predlog za pokretanje stečaja je ispunjen.

Ali postavite sebi i realno pitanje: da li firma ima perspektivu? Ako imate posao, ugovore i tržište, a problem je nagomilani dug i blokada, možda je bolji put reorganizacija (unapred pripremljeni plan reorganizacije). Ako je firma faktički mrtva i samo generiše nove dugove, bankrotstvo kroz stečaj je uredniji i sigurniji izlaz.

Ovo je trenutak kada se isplati razgovor sa stručnjakom, jer izbor pravca određuje sve što sledi.

Korak 2: Podnošenje predloga za pokretanje stečaja

Predlog za pokretanje stečajnog postupka podnosi se nadležnom privrednom sudu, prema sedištu Vaše firme. Predlog može podneti dužnik (dakle sama firma) ili poverilac.

Ako predlog podnosite kao dužnik, u njemu se navode osnovni podaci o firmi, opis stečajnog razloga (u ovom slučaju najčešće trajna blokada računa), podaci o imovini i obavezama. Kada podnosite kao poverilac morate dokazati svoje potraživanje prema dužniku.

U praksi, uz predlog koji podnosi sam dužnik korisno je pripremiti i pregled poverilaca, izvod iz Registra privrednih subjekata i osnovnu finansijsku dokumentaciju. Što je predlog uredniji, sud brže postupa.

Računajte i na to da se plaća predujam troškova postupka. Sud će Vam naložiti da uplatite iznos za pokrivanje početnih troškova (naknada upravnika, oglasi, i slično). Ako predujam ne bude uplaćen,vaš predlog može biti odbačen, pa ovo ne smete da zanemarite.

Korak 3: Rešenje o otvaranju postupka i prestanak blokade

Kada sud utvrdi da postoji stečajni razlog, donosi rešenje o otvaranju stečajnog postupka. Ovo je prelomni trenutak. Danom donošenja tog rešenja:

• prestaju sve radnje prinudne naplate prema firmi;

• prekida se dotadašnja blokada računa u prinudnoj naplati;

• imenuje se stečajni upravnik koji preuzima upravljanje;

• prestaju ovlašćenja dotadašnjeg zastupnika, odnosno direktora, da raspolaže imovinom.

Rešenje o otvaranju stečaja objavljuje se na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku", a isto rešenje sadrži i poziv poveriocima da prijave svoja potraživanja. Od dana objavljivanja teku svi bitni rokovi.

Stečajni upravnik ubrzo po imenovanju otvara račun u stečaju i preusmerava sav platni promet firme na taj račun. Stari računi se gase. Od tog trenutka nijedan poverilac ne može samostalno da "skine" novac sa računa, sve ide preko stečaja i pod nadzorom suda.

Korak 4: Prijava potraživanja i rokovi koje morate pratiti

Ovaj korak je posebno važan ako čitate ovaj tekst kao poverilac koji pokušava da naplati dug od firme koja je u blokadi ili već u stečaju.

Po Zakonu o stečaju, poverioci prijavljuju svoja potraživanja u roku koji je određen rešenjem o otvaranju postupka, a taj rok ne može biti kraći od 30 ni duži od 120 dana od dana objavljivanja oglasa. Prijave podnete posle isteka roka, a najkasnije u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa, biće razmotrene, ali uz obavezu plaćanja troškova naknadnog ispitivanja. Prijave podnete nakon isteka tog krajnjeg roka odbacuju se.

Zato, ako ste poverilac, ne čekajte. Čim vidite objavu o otvaranju stečaja nad dužnikom, pripremite prijavu potraživanja sa dokazima (fakture, ugovori, izvodi, pravnosnažne presude). Uredna i blagovremena prijava je uslov da uopšte učestvujete u deobi.

Nakon isteka roka za prijavu, stečajni upravnik sastavlja listu priznatih i osporenih potraživanja, i održava se ispitno ročište na kojem se odlučuje o svakom potraživanju.

Korak 5: Popis imovine, unovčenje i namirenje poverilaca

Paralelno sa prijavama, stečajni upravnik popisuje imovinu firme, procenjuje njenu vrednost i priprema plan unovčenja. Sve što firma poseduje, nekretnine, oprema, potraživanja, zalihe, ulazi u stečajnu masu iz koje se namiruju poverioci.

Namirenje ide po zakonom utvrđenim isplatnim redovima. Najpre se izmiruju troškovi stečajnog postupka i obaveze stečajne mase, zatim potraživanja radnika i određene javne dažbine (doprinosi) u prvom isplatnom redu, pa ostali poverioci po isplatnim redovima. Razlučni poverioci (oni koji imaju hipoteku ili zalogu) imaju pravo prvenstvenog namirenja iz vrednosti stvari na kojoj je obezbeđenje.

Za Vas kao vlasnika firme, ovaj deo znači sledeće: blokada je prestala, ali kontrola nad imovinom više nije u Vašim rukama. Zato je bolje ući u postupak organizovano i sa pravim savetom, nego čekati da poverioci povuku prve poteze.

Kada se imovina unovči i poverioci namire koliko je moguće, sud donosi rešenje o zaključenju stečajnog postupka, a firma se briše iz registra. Time se okončavaju i dugovanja koje nije bilo moguće namiriti, nema više blokade, nema više obaveza koje Vas prate.

Zaključak: blokada nije kraj, ali traži pravu odluku

Blokiran račun deluje kao ćorsokak, ali kroz stečajni postupak prinudna naplata se zaustavlja i uspostavlja se red, bilo da firma ide u bankrotstvo ili u reorganizaciju. Ključno je da razlikujete šta zaista želite: da firmu ugasite uredno i bez daljih dugova, ili da je spasete kroz plan reorganizacije.

Svaki od ovih puteva ima svoje rokove i korake, i greška na početku može da Vas skupo košta. Ako je račun Vaše firme u blokadi duže od mesec i po dana i ne vidite izlaz, predlažem da to ne rešavate sami napamet.

Pozovite nas na razgovor bez obaveza. Zajedno ćemo proći kroz Vašu konkretnu situaciju, sagledati brojke i reći Vam otvoreno koji put ima najviše smisla, pre nego što poverioci odluče umesto Vas.