Test rizika od stečaja: šta bilansi pokazuju, a šta morate proveriti sami

Mnogi vlasnici firmi shvate koliko je situacija ozbiljna tek kada račun mesecima stoji u blokadi, a poverioci počnu da traže naplatu sudskim putem. Tada je prostor za dogovor često mnogo manji nego što je bio nekoliko meseci ranije.

Zato vredi povremeno zastati i proveriti u kakvom je stanju firma. To nije priznanje poraza. To je način da odluke donosite dok još imate izbor.

U ovom tekstu objašnjavam šta može da Vam pokaže brzi test finansijskog rizika, šta morate da proverite i mimo bilansa i kada je vreme za ozbiljniju analizu. Tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet za konkretan slučaj.

Rizik od stečaja nije isto što i stečajni razlog

Firma može imati loš poslovni rezultat, a da ne postoji stečajni razlog. Može se desiti i obrnuto: bilans na prvi pogled deluje prihvatljivo, a firma ne može da izmiri obaveze koje su već dospele.

Zakon o stečaju predviđa četiri stečajna razloga: trajniju nesposobnost plaćanja, preteću nesposobnost plaćanja, prezaduženost i nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije, odnosno slučaj kada je plan izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način. Za firmu koja još nije prošla reorganizaciju, u praksi su najvažnija prva tri.

Trajnija nesposobnost plaćanja postoji ako firma ne može da odgovori svojim novčanim obavezama u roku od 45 dana od njihove dospelosti ili ako potpuno obustavi sva plaćanja u neprekidnom trajanju od 30 dana.

Preteća nesposobnost plaćanja postoji kada firma učini verovatnim da već postojeće novčane obaveze neće moći da izmiri kada dospeju. Upravo zato nije potrebno čekati da problem postane dugotrajna blokada da biste počeli da tražite rešenje.

Prezaduženost postoji kada je imovina firme manja od njenih obaveza. Kod procene nije dovoljno samo prepisati broj iz bilansa: treba proveriti koliko imovina zaista vredi, da li se potraživanja mogu naplatiti i da li su sve obaveze obuhvaćene.

Jednu razliku posebno želim da naglasim. Zakon ne kaže da 45 dana blokade računa automatski znači otvaranje stečaja. Rok od 45 dana odnosi se na nemogućnost izmirenja novčane obaveze od dana njene dospelosti. Dugotrajna blokada jeste snažan signal koji treba proveriti, ali stečajni razlog u postupku utvrđuje sud. O uslovima i predlogu detaljnije sam pisao u tekstu Kako se pokreće stečaj firme u Srbiji.

Šta Vam pokazuje brzi test

Na sajtu je dostupan brzi test finansijskog rizika. U njega možete priložiti bilans stanja i bilans uspeha za poslednje tri godine, a alat daje preliminarni pregled finansijskih pokazatelja, Altmanov skor i semafor rizika.

Takav rezultat je koristan kao prvi pregled pravca u kome se firma kreće. Može da pokaže da likvidnost slabi, da se zaduženost povećava ili da se poslovni rezultat pogoršava. Ali test ne utvrđuje da li postoji stečajni razlog. Altmanov skor nije zakonski kriterijum za otvaranje stečaja, a godišnji bilansi ne mogu sami da pokažu šta se sa računom i dospelim obavezama dešava danas.

Zato rezultat testa uvek čitajte zajedno sa podacima koje možda ne vidite u godišnjem finansijskom izveštaju.

Pet stvari koje treba proveriti uz rezultat testa

1. Blokada računa. Proverite da li je firma u blokadi, koliki je iznos i koliko dugo problem traje. Podatke o dužnicima u prinudnoj naplati možete proveriti preko servisa Narodne banke Srbije. Zabeležite i ranije blokade: povremena odblokiranja ne znače nužno da je problem rešen.

2. Obaveze koje dospevaju uskoro. Napravite pregled obaveza prema dobavljačima, zaposlenima, bankama i državi za narednih 60 do 90 dana. Naspram svakog datuma dospeća stavite novac koji realno očekujete na računu. Potpisan ugovor ili izdata faktura još nisu naplaćen novac.

3. Stvarna vrednost imovine i naplativost potraživanja. Nekretnina, oprema i zalihe mogu vredeti manje ili više od iznosa iskazanog u knjigama. Potraživanje od kupca koji godinama ne plaća ne treba posmatrati isto kao potraživanje koje dospeva od urednog kupca. Ovde je često potrebna stručna procena, naročito ako se sumnja na prezaduženost.

4. Ponašanje poverilaca. Opomene, aktiviranje menica, otkazivanje kreditnih aranžmana i pokretanje izvršenja govore koliko je malo vremena ostalo za miran dogovor. Nije isto kada kasni jedna obaveza i kada više poverilaca istovremeno zahteva naplatu.

5. Zarade, porezi i doprinosi. Njihovo kašnjenje pokazuje da problem više ne pogađa samo dobavljače. Uz to mogu nastati posebne pravne posledice za odgovorna lica, ali one zavise od konkretnih radnji i zakonskih uslova; ne nastaju automatski zbog svakog duga firme.

Tek kada ove podatke spojite sa rezultatom testa, dobijate sliku na osnovu koje možete razgovarati o sledećem koraku.

Kako da tumačite rezultat

Ako semafor pokaže povoljniju sliku, a obaveze se uredno izmiruju, nastavite da pratite naplatu i novčani tok. I stabilnoj firmi koristi da unapred zna kada joj dospeva najveći deo obaveza.

Ako pokazatelji ukazuju na pogoršanje, a javljaju se povremene blokade ili kašnjenja, vreme je za konkretan plan: pregled troškova, ubrzanje naplate, razgovor sa poveriocima i provera da li predloženi reprogram firma zaista može da iznese.

Ako je rezultat nepovoljan i istovremeno postoje dugotrajna blokada, značajne dospele obaveze ili sumnja na prezaduženost, nemojte donositi odluku samo na osnovu boje semafora. Potrebna je analiza ažurnih obaveza, imovine i novčanog toka, kao i provera koje su pravne mogućnosti zaista otvorene.

Povišen rizik ne znači da firma mora da prestane da posluje. Nekada postoji održiv put kroz dogovor sa poveriocima ili reorganizaciju. Nekada takvog prostora nema. To se ne može pošteno reći bez uvida u dokumentaciju.

Zašto ne treba čekati „zakonskih 45 dana“

Četrdeset pet dana od dospelosti neplaćene obaveze nije rok u kome vlasnik mora da podnese predlog, niti datum kada se stečaj sam otvara. Zakon poznaje i drugi osnov trajnije nesposobnosti plaćanja, potpunu obustavu svih plaćanja tokom 30 dana, kao i preteću nesposobnost plaćanja i prezaduženost.

Predlog za pokretanje stečaja može podneti firma, a pod zakonom određenim uslovima i poverilac ili likvidacioni upravnik. Poverilac nema pravo da ga podnese po svakom stečajnom razlogu. Po prijemu predloga sud postupa po pravilima o prethodnom stečajnom postupku i utvrđuje da li postoji razlog za otvaranje stečaja. Samo podnošenje predloga još ne znači da je stečaj otvoren.

Ako poslovanje može da se održi, jedna od mogućnosti jeste reorganizacija. Unapred pripremljen plan reorganizacije (UPPR) dužnik podnosi zajedno sa predlogom za pokretanje stečajnog postupka, uz zakonom propisane dokaze i sadržinu. Priprema takvog plana traži pouzdane podatke, projekcije i ozbiljan rad sa poveriocima. To nije dokument koji se pravi preko noći, niti je njegovo usvajanje zagarantovano.

Reorganizacija je moguća i kroz plan koji se podnosi po otvaranju stečaja, prema posebnim pravilima i rokovima. Tada se, međutim, položaj vlasnika već promenio: danom otvaranja stečaja zastupnička i upravljačka prava direktora i organa društva prelaze na stečajnog upravnika. Zato je ranija analiza vredna i onda kada na kraju pokaže da reorganizacija nije izvodljiva.

Najčešće greške koje vidim u praksi

Vlasnik obično zna da postoji problem. Ali računa da će jedan veći posao, prodaja imovine ili naplata od važnog kupca „prelomiti“ situaciju. Nekada se to zaista desi. Problem nastaje kada se odluka zasniva samo na toj nadi, dok dospele obaveze i troškovi nastavljaju da rastu.

Druga greška je da se gleda samo godišnji bilans. On je važan, ali ne govori koliko danas imate na računu i šta morate da platite sledećeg petka. Treća je da se plaća samo poverilac koji najjače pritiska, bez pregleda ukupnih dugova i posledica takvih plaćanja.

Moj savet je jednostavan: prvo sastavite potpunu sliku. Tek onda odlučujte kome možete da platite, s kim možete da pregovarate i da li je firmi potreban plan oporavka ili priprema za stečajni postupak.

Šta možete da uradite ove nedelje

1. Proverite stanje blokade u evidenciji NBS.

2. Popišite sve dospele obaveze i one koje dospevaju u naredna tri meseca.

3. Napravite realnu procenu naplate od kupaca u istom periodu.

4. Izdvojte imovinu čiju vrednost treba posebno proveriti, kao i imovinu opterećenu zalogom ili hipotekom.

5. Prođite kroz brzi test finansijskog rizika i uporedite rezultat sa aktuelnim stanjem firme.

Ovih pet koraka ne rešavaju problem sami po sebi. Daju Vam osnov da razgovor sa knjigovođom, poveriocima i stručnim savetnikom vodite na osnovu podataka, a ne pretpostavki.

Zaključak

Test rizika je prvi signal, ne presuda. Ako je rezultat nepovoljan, proverite šta se dogodilo posle poslednjeg bilansa: da li su obaveze dospele, koliko se zaista naplaćuje i koliko imovina realno vredi. Ako se tu pokaže ozbiljan raskorak, reagujte dok još možete da birate između više rešenja.

Ako želite da zajedno pogledamo stanje Vaše firme i procenimo koji koraci imaju smisla, javite mi se za razgovor. Na sajtu možete pročitati i odgovore na česta pitanja o stečaju.

Ovaj tekst je informativnog karaktera. Preliminarni test i opšta objašnjenja ne zamenjuju finansijsku i pravnu analizu konkretnog društva i ne predstavljaju garanciju ishoda.